Dubrovnik je tokom perioda vladavine Vojislava bio saveznik Ugarski i od tada je u lošim odnosima sa Vojislavljevićima i Altomanovićima (porodicama dece vojvode Vojina). Pored toga prestali su da isplaćuju Stonski dohodak od 2000 zlatnih perpera godišnje, na koje je imao pravo Nikola kao humski knez. Dubrovčani su se pravdali da je dohodak samo za srpskog kralja koji im je i dao Ston i tvrdoglavo su ignorisali legitimna prava Nikole kao humskog kneza – što je bila katastrofalna greška. Mladi župan je spremao osvetu.
Uputivši poslanstvo, pozvao je dubrovačke poklisare i bezuslovno tražio isplatu. Znao je da će odbiti, a to je i želeo. Vojska je pokrenuta još dok jei zaslanik iznosio svoje pozdrave. Postalo je lično. Hum je njegova očevina. On je humski knez. Morali su da plate. Želeo je krv, želeo je da pošalje poruku. Nema više pregovora.
Foto: Wikipedia.org/red
Silina upada potpuno je iznenadila dubrovačke seljake. Pola je poubijano, a pola odvedeno u ropstvo. Zemlja je stavljena pod mač i oganj. Svi trgovci koji su se zatekli na njegovoj teritoriji su pohvatani i bačeni na muke. Strašno su mučeni. Za njihov otkup dobio je 4 hiljade dukata. I pored toga mnogi su umrli u najstrašnijim mukama. Sama šteta koju je pričinio bila je neverovatna, iznosila je čak 30 hiljada zlatnih dukata. Dubrovački dug je bio 6 hiljada perpera za protekle tri godine...
Poruka je bila jasna.
Besni župan je nastavio da pustoši Dubrovnik i sledeće 1371. godine ali njegova ekspanzija nije ostala neopažena. Dubrovnik je bio regionalni centar novca i trgovine, i kontrola nad njim mogla je dalje destabilizovati balans moći među velikašima. Stoga Mrnjavčevići, predosećajući snagu mladog Župana Nikole, organizuju savez sa Balšićima uz neutralnost bana Tvrtka i nekadašnjeg saveznika, kneza Lazara.
Cilj je samo jedan, dovršiti prvu Kosovsku bitku - uništiti Altomanovića.
Ubrzo su strateška raspoređivanja usledila. Nikola je bezuspešno pokušavao da se izmiri sa Dubrovnikom. Balšići su već bili u poodmaklim pripremama. Dogovorili su prebacivanje vojske dubrovačkim brodovima – pravo u Nikolin posed. Situacija je postala kritična, zemlja Altomanovića je bila potpuno zatvorena. Sa zapada je bio Tvrtko, na jugu Dubrovnik i Balšići, na istoku Lazar dok Vardarom stižu Mrnjavčevići – činilo se kao da će borba biti teška i ogorčena sa samo jednim ishodom, porazom.
Foto: https://www.playgwent.com/en
______________________________________
Sedam stotina kilometara istočno, trupovi laganih brodova iz Mramornog mora izbacivali su konje i kamile na belu peščanu obalu. Grleni glasovi nosili su naredbe i mešali se sa masom koja se hitro kretala. Pod zidinama spahije i akindžije su se spremale u pokret. Sve to je mirno posmatrao beglerbeg Lala Šahin, zapovednik turske vojske u odsustvu Sultana. Sva vizantijska teritorija izuzev Soluna i Carigrada ležala je u šaci Padišaha i pod zakonom Kurana. Sa odobravanjem je klimnuo svome stegonoši, koji označi pokret. Pokret na zapad.
Nastaviće se...
Autor: redportal.rs
