Napokon imamo biorazgradivu plastiku?

Naučnici su otkrili potpuno novu upotrebu sperme - ako imate stomak za to. 😂

Istraživači sa Univerziteta Tianjin u Kini razvili su održivu, biorazgradivu plastiku dobijenu od sperme lososa i biljnog ulja, što bi moglo biti najizvodljivije rešenje do sada za neminovni problem zagađenja plastikom u svetu.

Obećavajuća supstanca je stvorena ekstrakcijom lanaca DNK iz sperme lososa, iako bi ta materija mogla da potiče od bilo kog živog bića, kažu izvođači studije. Lanci DNK se pretvaraju u plastiku rastvaranjem genetske materije u vodi pomoću jonomera, vrste polimera koji se obično nalazi u lepkovima, da bi se proizveo gel koji je dovoljno savitljiv da se može oblikovati u različite oblike. Materijal se zatim suši zamrzavanjem da bi se zadao oblik.

Njihovo eksperimentisanje dovelo je do stvaranja zgužvane šolje, kao i delova slagalice, a svi su napravljeni od onoga što nazivaju „plastikom zasnovanom na DNK“.

I DNK i plastika su napravljeni od polimera, koji mogu biti prirodni ili sintetički - prvi su obilno dostupni u biljkama, životinjama i bakterijama, a drugi se oslanjaju na naftno ulje ili fosilna goriva.

Konačan proizvod izgleda i oseća se donekle kao plastika, ali proizvodi manje od 5% emisija ugljenika generisanih tokom tipične proizvodnje polistirenske plastike, prema novoj studiji objavljenoj u Journal of the American Chemical Society.

- Prema našim najboljim saznanjima, naša prijavljena DNK plastika je ekološki najodrživiji materijal od bilo koje poznate plastike - rekao je vodeći istraživač Daiong Iang, preneo je prošle nedelje The Times of London.

Jangov tim je otkrio da je njihov pronalazak „pokazao očiglednu superiornost u pogledu biorazgradljivosti, proizvodnje nusproizvoda, emisije ugljenika, potrošnje energije i kvaliteta obrade“, kako stoji u njihovom izveštaju.

Njihovo istraživanje dolazi u trenutku kada naučnici širom sveta pokušavaju da pronađu rešenja za smanjenje plastičnog otpada. Samo u SAD godišnje se odbaci više od 30 miliona tona plastike, od čega se samo 8% reciklira. Veći deo otpada završava na deponijama, dok je još 1 do 2 miliona tona razbacano na kopnu i u vodi, gde se može razgraditi u mikroplastiku, a kasnije ući u proizvode koje konzumiraju životinje i ljudi.

Autor: redportal.rs