Antropolog sa Brandeis Univerziteta Ana Olga Koloski, smatra sebe za samozvanu Kraljicu toaleta, jer je u poslednjih 25 godina uzela taj epitet na sebe sa posebnim ponosom - dok ej provodila svo vreme ovoga sveta u kanalizacionim odvodima starih Rimljana:
Možete mnoogo da otkrijete o jednoj kulturi ili civilizaciji, kada pogledate na koji način su kakili. Tj. na koji način su se bavili svojim otpadom.
U Efesu (današnjoj Turskoj), gradu koji je izrastao oko 2. veka n. e. i postao dom 300.000 do 400.000 ljudi, slučajno je otkriveno jedno rimsko kupatilo, tačnije WC. Pred naučnicima ukazao se čudan prizor, videli su jednu dugačku klupu od mermera sa redovima rupa koje su veoma ličile na današnje WC šolje (slika sa početka teksta).
Potom su otkrili još dva reda rupa. Ali bilo je nešto tu čudno...rupe su bile isečene toliko blizu jedna drugoj da su se arheolozi zapitali kako li su ljudi uopšte njih i koristili? Po razmaku čini se da su se ljudi apsolutno dodirivali zadnjicama dok su koristili WC? Između rupa nije bilo nikakave pregrade, niti nekog delioca koji bi jasno označio koji je čiji kraj. Čini se da je svako obavljao svoj "posao", zajedno ili pred najmanje 15 ljudi! 😄
Ispod sedišta sa rupama, bio je odvod obložen kamenom koji je nosio otpad građana izvan grada. Dok je sa druge strane, pred sedištem, bio manji odvod koji bi prolazio pored stopala ljudi koji su na sedištima sedeli. I on je takođe izgrađen sa ciljem da nosi vodu, ali za šta?
Polako počela su da se množe i druga pitanja. Da li je ovaj WC bio uopšte zatvoren od ostatka grada? Da li je imao zidove, krov? Vrata ili prozore? Da su kamena sedišta bila vrela u letu a ledena u zimu? Da li su "korisnici WCa" aktivno ćaskali jedni sa drugima dok, maltane, sedeli sa guzovima koji im se dodiruju? Da li su se rukovali posle "brisanja"? I čime li su se brisali? Da li je ovo bio WC za žene ili za muškarce?
Ovaj slučajni nalaz iz Efesa, ostavio je ogroman utisak na istraživače. No krenimo od početka, od reči.
Reč toalet ili WC na latinskom se zvao latrina odakle je i nastala engleska reč za istu stvar latrine. Ona je u početku označavala samo privatni toalet u nečijoj kući, najčešće podignut iznad septičke jame. Javni toaleti su se na latinskom nazivali foricae i često su bili podizani uz ili kao deo poznatih rimskih javnih kupatila.
Zbog toga što je Rimsko carstvo trajalo skoro 2 milenijuma i prostiralo se od Sahare i Iraka pa sve do Škotske i Ukrajine i tradicija korišćenja nje je veoma varilala. Ali uopšteno gledano, Rimljani su imali daleko manje inhibicija nego ljudi danas. Potpuno im je bilo normalno da sede tek na nekoliko centimetara u amfiteatrima, i (slično tome) nimalo im nije bio problem da idu na zajedničko pražnjenje creva sa još 16 ljudi u jednu prostoriju na klupu na kojoj vam se kolena dodiruju. Kako navodi Kolski - Ostrov:
ARHEOLOGIJA: Otkriven TOALET star 2.700 godina 😲
Uprkos tome što toalet papir nije postojao, rimljani su se brisali. Tome je služio misteriozni mali odvod koji je proticao ispred ljudi koji su koristili WC. Rimljani su koristili za svoje zadnjice morske sunđere zakačene za štapić, dok je mali kanalčić služio da se u njega potapa sunđer "pre i posle". Ta mekana i nežna alatka se nazivala tersorium, što bukvalno znači stvar za brisanje.
Rimljani se želeli da se "prazne" u komforu, da li su prali svoje ruke i sebe posle toga je potpuno druga priča. Možda su umakali svoje prste u amforu pored vrata? Možda nisu. Možda jesu u nekim delovima carstva ali ne u drugima. Ili, što je najgore od svega, sunđer tesoria je najverovatnije bio iznova i iznova korišćen od strane svih ljudi ZAJEDNO. 😨 S toga ako je jedan posetilac javnog WCa, recimoo, imao gliste - svi ostali posetioci koji su zajedno sa njim podelili svoje vreme u pražnjenju creva bi kući odneli sve njih sa sobom.
Iako izgledaju napredno za antičku civilizaciju, toaleti Rimske republike su daleko od glamuroznih. Bela mermerna sedišta koja sijaju na Suncu možda izgledaju čisto sada, ali to TEŠKO da je bio slučaj kada su ove instalacije postavljene i otvorene za javnost.
Prema istraživanjima otkriveno je da su krovovi bili niski, a prozori majušni osmišljeni da propuštaju malo svetla. Ljudi su s vremena na vreme "mašili rupe" tako da bi izmet često bio razmazan i po podovima i po klupama. Vazduh je zaudarao.
Rimljani iz viših staleža, koji su često i plaćali da se ti javni toaleti i podignu, pre bi crkli nego da uđu u jedan. Podizali su ih za siromašne i robove, ali ne iz razloga samilosti prema nižim klasama. Podizali su ih da ne bi oni morali da svakoga dana koračaju u smrdljivom užasu tečnosti načinjene od ljudskog i životinjskog otpada koji bi bio dubok skoro do kolena.
Kao i svaka druga civilizacija koja je odabrala da stvori urbane centre i Rimljani su imali problem: šta da se čini sa tonama i tonama tolikog otpada? Prema Rimljanima, javni toleti su služili kao instrument, koji je spirao prljavštinu sa plebsa i nosio ga dalje od pogleda patricija (plemstva). U rimskim kupatilima, bilo je uobičajeno da se ukleše ime darodavca koji je platio da se podigne zdanje - ali zidovi javnih toaleta nemaju nikakve takve posvete. Naravno, niko u Rimu nije želeo da se asocira sa WC-om 😂.
Zašto bi rafinisani plemić želeo da sedi do običnog čoveka sa ulice koji je imao vaške, rane, kraste, dijareju i druge zdravstvene probleme? I to nije bilo ono najgore. Kanalizacija ispod javnih WC-a je bila raj na Zemlji za štetočine svih vrsta. Pacovi, zmije i pauci su svakog časa mogli da izađu kroz rupe na sedištima napolje. Povrh svega, razlaganje ljudskog izmeta ispod prostorija je stvaralo metan, koji je lako zapaljivi gas, što bi dovelo do toga da bukvalno možete da slučajno zapalite vatru ispod nečije gu%&ce - ili gore da izazovete EKSPLOZIJU.
Daleko od svega ovoga, u svojim komfornim vilama, bogati građani su imali svoje lične toalete konstruisane iznad septičkih odvoda. Ali i oni su više voleli čistiju i manje smrdljiviju opciju noćnih sudova, koji su robovi donosili i odnosili. Elita nije nikako želela da poveže svoje septičke odvode i jame sa onima iz grada jer bi to donelo nezaustavljivi val štetočina i smrada direktno u njihove kuće. Umesto toga unajmljivali su stercoraii tj. ljude specijalizovane za uklanjanje otpada.
CLOACA MASSIMA
Sa druge strane, poznati odvod grada Rima je bio potptuno druga priča.
Na vrhuncu svoje moći, Rim je morao da čisti za oko MILION LJUDI. Prosečno, odrasla osoba proizvodi oko pola kilograma izmeta dnevno, tako da prostom matematikom dolazimo do NEVEROVATNE CIFRE OD PET STOTINA TONA IZMETA DNEVNO. Dok su rimski zemljoradnici deo otpada koristi kao đubrivo u poljima, grad nikako nije mogao da reciklira toliku mamutsku količinu. Da bi se tolika količina efektivno izbacila iz grada, bio vam je potreban jedan zaista ogroman, masivan i kompleksan sistem.
Rimljani su sve činili na apsolutno masivnoj skali, uključujući i uklanjanje otpada.Da bi održali grad čistim Rimljani su načinili masivnu Cloaca massima - koja je dobila ime po rimskom božanstvu Cloacina, onoj koja pročišćuje. Ime joj je poreklom od latinskog glagola cluo, što znači čistiti.
Cloaca massima dnevno je pomerala milione litara vode, toliko je bila velika da je čak i grčki istoričar Strabon pisao da su odvodi toliko veliki da su dovoljno široki da kroz njih mogu da prođu velika kola natovarena senom.
kanalizacija je uspela da ostvari nekoliko stvari, odvodila je višak vode iz grada, oslobađala ljude njihovog otpada i uopšteno odnosila sve što nisu želeli - izbacujući sve u reku Tibar. Takođe je odvodila i vodu iz okolnih močvara i dolina, čime je sprečavala i nastanak poplava. Kako rimski autor Plinije navodi kada bi silovite vode iz reka koje okružuju Rim pojurile ka kanalizaciji, odvodi bi izdržali silni udar prirode i preusmerile nabujalu vodu ka Tibru - gde bi troluki otvor Cloaca massima ispustuo da odu dalje. Uprkos mnogim zemljotresima, poplavama, ruševinama i kolapsima susednih struktura kao i drugim kataklizmama, rimski kanalizacioni odvod je izdržao vekove.
Cloaca Massima rešila je probleme Rima sa kanalizacijom, ali nije rešila njegov problem bogatih i siromašnih. Nosila je otpad i izbacivala ga u Tibar, istu reku koju su mnogi koristili za irigaciju, kupanje i naravno za piće. I tako, dok jedni Rimljani više nisu morali da vide, mirišu ili gledaju ljudski otpad nisu mnogo učini da otklone njegovu štetnost.
Za UBISTVO žene DOBIO 16 godina ZATVORA 😲
Cena kupusa duplo veća, a ovo je razlog! 😐
HITNA POMOĆ: U 2 saobraćajke ima povređenih
ZAPLENJENO 500 kg MARIHUANE 😲💪
Ove godine BEZ AKCIJE ČIŠĆENJA GRADA u Banjaluci 😐
Galerija Matice srpske ✨: Izložba ŽIVOT – SAN – SMRT 💫
Buster DOZA na SVAKIH 9 MESECI? 💉🧐
Autor: redportal.rs
