Kriza izazvana pandemijom koronavirusa usporila je rast preduzeća naročito mikro, malih i srednjih, ali su ona opstala i time odnela "pobedu", a kompanije koje se najbrže oporavljaju i razvijaju jesu one koje ulažu u digitalizaciju i e-trgovinu, pokazala je Analiza 1.000 preduzeća koju je sproveo USAID anketirajući 1.000 malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji.
Međutim, uprkos tom usporenom rastu preduzeća i tome što je kriza ugrozila njihove planove za investiranje i ulaganje, dve trećine anketiranih firmi ima potrebu za investiranjem.
Video: Tanjug/N/A
Direktorka USAID-ovog Projekata saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević na onlajn predstavljanju rezultata ankete 1.000 preduzeća rekla je da većina želi da investira u osnovna sredstava, a novina, u odnosu na prethodne godine, je to što trećina preduzeća želi da investira u obuke, razvoj zaposlenih, plasiranje digitalnih modela poslovanja.
Svaka 10. firma, kaže Stanojević, želi da investira u istraživanje i razvoj.
- Prethodnih godina su ovu vrstu ulaganja preduzeća doživljavala kao luksuz ili nije bila na listi prioriteta, tako da ova vrsta promene razmišljanje srpske privrede jeste veoma ohrabrujuća - rekla je Stanojević.
Analiza je pokazala da polovina firmi još uvek ima jednog menadžera, tako da su, kako kaže Stanojević, poslovne odluke firme u rukama jednog čoveka ili ređe žene, dok je i dalje vođenje velikih korporoacija muški posao. Kada je reč o izvozu, već skoro 10 godina, kako se ova analiza sprovodi, svaka četvrta firma izvozi i tu, navodi Stanojević, ne dolazi do velikih promena.
Video: Tanjug/N/A
Tad pad, kaže Stanojević, objašnjava se krizom koju je izazazvala pandemija i zbog koje je svuda u svetu došlo do skraćenja u lancu snabdevanja. Uprkos pandemiji, Stanojević navodi da je većina preduzeća uspela da zadrži broj zaposlenih kao na nivo pre krize, a manji broj preduzeća beleži i nešto manji broj novozaposlenih.
Čak 75 odsto privrede uspelo je, i nakon prestanka mera državne pomoći, da zadrži broj zaposlenih, a 14 odsto ispitanika povećalo je broj zaposlenih u odnosu na 2020.
Pad prihoda, pad profita i pad tražnje za proizvodima i uslugama ove godine prijavljuje trećina privrednika.
To je znatno bolji rezultat nego prethodne godine, ali je iz njega ipak jasno da su posledice krize još uvek osetne.
Mikro, mala i srednja preduzeća, koja predstavljaju većinski deo srpske privrede, pretrpela su najveći teret, ali i pokazala otpornost na krizu.Kao jedan od većih problema za preduzeća ove godine su se na trećem mestu pojavili tokovi snabdevanja u odnosima dobavljača i kupaca, a najgoru ocenu dobila je visina poreza i doprinosa na zarade.
Video: Tanjug/N/A
Prvi put u poslednjih deset godina, kaže Stanojević, manje od polovine ispitanika je reklo da siva ekonomija utiče na njihovo poslovanje. I dalje se, navodi Stanojević, za ulaganje najviše koriste sopstvena sredstva, i dok je taj procenat prošle godine bio ispod 80 odsto, ove godine je 84 odsto.
Kada je reč o e-trgovini, od 2020. godine prisutan je rast u plaćanju preko interneta, a među ispitanicima koji imaju veb šop, zabeležen je značajan porast udela kompanija koje su implementirale opciju onlajn plaćanja.
Velike firme značajno više u odnosu na ostale koriste prednosti prodaje putem interneta.
Video: Tanjug/N/A
Važnost veb-šopa je nešto slabije ocenjena u odnosu na 2020. godinu, ali i dalje znatno bolje u odnosu na 2019. godinu.
Istraživanje 1.000 preduzeća predstavlja stavove domaće privrede o poslovnom okruženju, uticaju pandemije na zaposlenost, prihode i investicije, i o mogućnostima adekvatno finansiranje poslovanja.
Ilon Maks pohvalio na Tviteru ekonomski napredak Kine
Autor: Tanjug
