Ko je bio Zaharije Popović 🤔

Kad je mladi trgovac satovima Zaharije krenuo iz rodnog sela Ekatariona u Grčkoj ka Solunu gde je kupovao satove na veliko i idući na sever stigao u Niš, nije ni slutio da će baš tamo stati na ludi kamen i oženiti se. Venčao se u niškoj crkvi i uzeo srpsko prezime Popović. 😎

Otvorio je svoju prvu radnju i ubrzo dobio tri sina Konstantina, Nikolu i Đorđa. Sinovi su kasnije došli u Beograd i posao proširili na juvelirstvo.

Radnja Braća Popović je isporučivala dvoru dijamante koji su ugrađivani u ordenje i zlatne satove za poklone stranim zvaničnicima. Posao je išao više nego dobro. 💪

Ugled dvorskih liferanata zahtevao je i dostojnu porodičnu kuću. Od arhitekte Milana Antonovića naručili su palatu. Braći je sem radnje u prizemlju trebao i po jedan stan i mansarda za poslugu. Antonović je u palati braće Popović spojio dva svoja ranija projekta, terazijski Anker i tople ukrase sa fasade Društva za ulepšavanje Vračara. Glamurozno kube ličilo je na šešir na otmenom čoveku, koji je zadovoljan sobom.

Bajkovita palata izgrađena na samom početku dvadesetog veka, na samom sprudu Knez Mihailove i Čika Ljubine uskoro je postala razglednica starog Beograda. Nazvana je Zora. 😊

Kako biste imali uvid u još sećanja na stari Beograd, predivnih uspomena i fotografija, pozivamo vas da se učlanite u Fejsbuk grupu Bio jednom jedan Beograd. 😊

Iste 1908. godine, kada se u kući rodio Nikolin unuk Konstantin Koča, radnja braće Popović je banrkotirala. Popovići su nastavili da se bave rentiranjem kuća, prodajom placeva i mlinom. Poznata je afera tokom Velikog rata kada prodaju vojsci brašno pomešano sa peskom, pa Kočin stric Konstantin dobija nadimak Koča Peskar.

Palata Zora je u kratkom vremenskom periodu pretrpela dve rekonstrukcije. Prvi put kada je adaptirana za potrebe sedišta francuskog osiguravajućeg društva La nacionale, a nedugo zatim je urađena daleko obimnija rekonstrukcija kada je porasla za još dva sprata i kad su zguljeni fasadni ukrasi i skinuta kupola.

Tako je ponosni, otmeni gospodin ostao bez šešira i zauvek je moderno ogoljen...

Autor: Jelena Janić Ljubisavljević