Markland i Markalad

Čini se da je vest o vikinškom istraživanju i otkriću Amerike stigla i do Đenove, domovine Kristifora Kolumba. vekovima pre nego što se on otisnuo putem preko Atlantika.

Do ovog zaključka su došli, na osnovu prevoda knjige iz 14. veka, koji ukazuju da su vikinška naseljavanja na Vinlandu (Njufoundlend) imala uticaja na istorijske događaje vekovima kasnije.

Oko 1345. godine, Galvenus Flama (dominikanski fratar iz Milana), napisao je dokument pod imenom Cronica universalis. Original je izgubljen, ali kopija koja je nastala 50 godina kasnije je ponovo otkrivena 2013. godine. Profesor Paolo Kjeza, ekspert na temu srednjovekovnog latinskog na Univerzitetu u Milanu, načinio je prevod. Svoje nalaze je objavio u naučnom časopisu Terrae Incognitae, gde je naveo da se deo teksta odnosi na Markaladu - mesto zapadno od Grenlanda.

U 4 islandske sage imamo pominjanja Marklanda, smatra se da je ti današnji Labrador ili Njufoundlend.

Flama (autor) pripisuje izvor ove informacije đenovljanskim mornarima, i upravo u ovome Kjeza vidi znanje o vikinškim putešestvijima na zapad - 150 godina ranije pre no što je Kolumbo krenuo na zapad. Kako navodi:

Odavno je bilo poznato da su portolani iz 14. veka (nautičke mape) izrađeni u Đenovi i u Kataloniji, davali daleko preciznije predstave severa, što je možda posledica direktnog kontakta sa tim regijama. Ova znanja o severozapadu Evrope i Amerike najverovatnije su stigle do Đenove preko brodskih ruta sa Britanskih ostrva i sa kontinentalnih obala Svernog mora. Ovo je prva referenca na američki kontinent otkrivena u Mediteranskom moru.

Flama je istoričar i u Cronica universalis uhatio se u koštac sa ambicioznim ciljem pisanja istorije celokupnog sveta. Nimalo iznenađujuće, nikada je nije završio. Sa druge strane, Flama je prikazao impresivno znanje o vikinzima. Kada piše o Grenlandu govori da je jalov i pust, i da na njemu samo žive medvedi. Iako je takođe govorio da je tzv. Markalada naseljena džinovima, naveo je da je prebogata drvećem - što je ekstremno slično sa opisima Marklanda iz vikinše Groenlendinga sage.

Prema Kjezi, Flama je dobar izvor i možemu se verovati, najviše iz razloga jer je jasno navodio svoje izvore i priznavao da se često oslanjao na usmene priče - ali uvek (gde je mogao) pre koristio pisane izvore koje je uvek proveravao.

Kjeza ne spekuliše dalje o tome da li je možda i sam Kolumbo čuo te priče ili čitao Flamu i da li su one uticale na njega da se okuraži na veliki i dugačak put. Ako i jeste, to bi možda moglo i da objasni njegovo apsolutno samopouzdanje da će mali brodovi uspeti da prevale tako veliki put - u šta je i uspeo da ubedi španski dvor, uprkos tome što je dramatično pogrešio i u veličini Zemlje i u udaljenosti Azije putem na zapad.

Naravno Kolumbo nije "otkrio" Ameriku, sobzirom da su tamo živeli ljudi već 21.000 godina. Ali ako je Kjeza u pravu, to bi značilo da su vesti koje je Kolumbo doneo nazad u Evropu bile nekima i ne tako nove kao što se pre mislilo.

Autor: redportal.rs