Velike migracije, preko velikih distanci koje su se dogodile tokom perioda ranog bronzanog doba oduvek su privlačile veliku pažnju kod naučnika. Ali faktori koji su uticali na njihovo širenje su dugo vremena bili predmet žestokih debata.
Sada se pojavila nova studija u Nature, koja nam daje delimične člinjenice koje se tiču života pastoralista i onoga što je bilo instrumentalno u njihovom uspehu: mlečnih proizvoda.
Od Ksiongnu pa sve do Mongola, populacije pastoralista, tj. nomada evroazijskih stepa, su dugo vremena bili predmet fascinacije mnogih naučnika. Najraniji nomadi ovog regiona su bili pripadnici Jamnaja kulture, bronzanodobskih nomada koji su se proširili iz regiona pontsko-kaspijske stepe pre 5000 godina.
Kako i zašto su ovi nomadi putovali i prelazili toliko velike distance u Bronzanom dobu i dalje je misterija. Sada, nova studija pod vođstvom Maks Planck Institute for Science of Human History u Jeni je otkrila krucijalan dokaz koji se vezuje za prostu ali svejedno veliku promenu u našoj ishrani - početak konzumiranja mleka.
Istraživači su se pozvali na skroman ali neobičan izvor informacija iz arheološke građe. Pregledali su prastari tatarski zub, polako uklanjajući slojeve sa njega, otkrili su proteine i dalje očuvane u okviru njega. Na taj način su mogli da otkriju ko je pio, a ko nije pio mleko.
Rezultati su ih iznenadili. Preko 90% podataka pre bronzanodopskih individua, ukazuje da nisu pili mleko. Dok preko 94% individua iz perioda ranog bronzanog doba je pilo mleko.
Naučnici su ovde shvatili da su otkrili značajni šablon. Dalje su odmah pristupili analizama da bi otkrili čije mleko su pili. Od svih mogućih varijanti koje su dostupne, rezultati su pokazali da je mleko u pitanju bilo - konjsko.
Domestifikacija konja je jedna od najtežih i najkompleksnijih tema u evroazijskoj arheologiji. Poslednje studije konja u toj regiji, rađene na vrsti Przewalski, pokazalo je da oni (iako najstariji) nisu preci današnjih konja. Niti su oni koji su tada korišćeni za mleko, kao što pokazuju nalazi sa 3.500 godina starog lokaliteta Botai u Kazahstanu.
Predak konja od koga se počelo piti mleko živeo je 1500 kilometara zapadno, u između Kaspijskog i Crnog mora.
Kako navodi profesor Nikol Bovin:
Naši rezultati neće svakog obradovati, ali su sa druge strane veoma direktni i jasni. Vidimo jasnu i veliku tranziciju, tačno u trenu kada je počela njihova velika ekspanzuja na istok. Stepske populacije više nisu samo koristili meso kao izvor proteina, već su počeli da istražuju i druge mogućnosti - poput jahanja i ispijanja mleka.
Kakav bonus daje mleko, ostaje još da se vidi. Ali najverovatnije je da su dodatni protejini i hranljive materije uticali da eksponencijalno porastu šanse za preživaljavanje u teškoj i aridnoj stepi.
Kako navode, otkriven je trenutak jedne od velikih ljudskih revolucija, koja će promeniti svet.
Teška nesreća, 2 povređeno
Zlata vredni saveti Dr Nestorovića za EFIKASNO UČENJE 📚
Autor: redportal.rs
