Amater lovac na blago, naoružan samo detektorom za metal, otkrio je neverovatno blago - gomilu ZLATA zakopanog od strane poglavice iz bronzanog doba u 6. veku u današnjoj Danskoj. U okviru njega se nalazi luksuzno drago kamenje, rimski novac, različiti ornamenti i jedna predstava koja najverovatnije predstavlja vikinškog boga.
Lovac na blago Ole Gunar Šutz, otkrio je zakopano zlato na zemlji koja je u vlasništvu njegovih bivših drugara iz razreda u malom gradu Vindelev - zbog čega je nalaz poneo ime i Vindelevsko blago. U roku od nekoliko sati nakon što je "analizirao" kraj sa svojim novim detektorom za metal, Šutz je čuo pištanje koje ukazuje na prisustvo metala pod zemljom. Na njegov šok, ukazalo mu se jedno od najvećih i najlepših arheoloških otkrića zlata i umetnina u istoriji Danske!
Milenijum i po staro blago, sadrži oko kilogram zlata, uključujući velike medaljone poput tanjira. Arheološko iskopavanje lokaliteta pokazalo je da je zlato bilo zakopano u tzv. longhouse kući (karakterističnoj vrsti kuća za germane) što može ukazivati da je grad Vindalev bilo mesto moći i snage u srednjem veku.
Osoba koja je zakopala gomilu zlata bila je najverovatnije plemić, jer je samo apsolutni vrh društva mogao da sakupi ili sebi priušti ovakve predmete. Sam grad Vindelev je oko 8 kilometara udaljen od Jelinga, kulturnog centra, odakle su prvi kraljevi vladali nakon ujedinjenja zemlje u 10. veku. Do ovog trena, nije postojao nijedan dokaz da je u Vindalevu postojao, a još manje živeo moćni poglavica ili plemić pre nastanka Danske.
Međutim, blago je pokazalo ne samo da su postojali, nego da su bili sposobni i da unajme skupe i vešte juvelire koji bi živeli sa njima i stvarali im ovakva majstorska dela.
Kao što smo naveli, blago sadrži više različitih tipova nakita, kao i rimske novčiće koji su prepravljeni u nakit tehnikom koja nikada pre nije zabeležena. Mnogi od motiva i runskih inskripcija njaverovatnije se odnose na vladare toga perioda, dok se drugi odnose na severnjačku tj. germansku mitlogiju. Na primer, na jednom od nalaza je predstavljen muškarac sa upletenom kosom, okružen predstavama konja, ptice i još jednog čoveka, dok su pored njih rune - koje se mogu prevesti kao HUAR, odnosno visoki ili uzvišeni.
Moguće je da se ovaj epitet odnosi na vladara, možda čak i na samog poglavicu koji je i zakopao ovo blago. Ali, ako sudimo prema germanskoj mitologiji, epitet se odnosi na boga Odina.
Blago takođe sadrži i nekoliko stotina godina stare novčiće i vremena Rimskog carstva, uključujući teški zlatni dukat na kome je prikazan car Konstantin Veliki (227-337 n. e.).
VULKANSKA KATASTROFA
Postoji i teorija da je poglavica koji je zakopao ovo blago, učinio to nakon velike vulkanske eupcije koja je pogodila Evropu 536. godine, nakon čega je ogroman oblak sulfata i pepela ušao u atmosferu i blokirao Sunce, obarajući temperaturu u severnoj hemisferi. Nije još tačno utvrđeno gde se vulkan nalazio, ali erupcija je najverovatnije najveći krivac za glad, pandemije i društveno-ekonomski kolaps koji je usledio u 6. veku.
U godinama nakon erupcije, mnogi ljudi u Skandinaviji su počeli da masovno zakopavaju vredne stvari - kao dar da se umiloste bogovi ili kao zaštitu. Do sada više od 40 kilograma zlata je otkriveno u Danskoj - sve iz "zakopanih blaga".
SRBIN u bečkom metrou posle tuče mladiću ODGRIZAO UVO!
OBAVEZNA VAKCINACIJA za zaposlene na aerodromu 💉🛫
Večeras u 21 čas i 21 minut stiže JESEN 🍂🍁🍂
Autor: redportal.rs
