Gatara Spasenija tvrdila da je kralj izborom mesta GRDNO SOGREŠENIJE NAČINIO jer zida na ZAVEZANO MESTO ☝

Gradnja Doma Narodne skupštine započela je 27. avgusta 1907. godine, kada je kralj Petar I Karađorđević na ovom mestu položio kamen temeljac, udarivši pri tom tri puta srebrnim čekićem po njemu. Uradio je to u čast svoga sina Đorđa, koji je tada napunio 20 godina. 😊

Ova svečana ceremonija jedino je u Ilkićevo srce unela zebnju, jer se započelo nešto što se neće dobro završiti po njegovom, a i mišljenju ondašnje čuvene beogradske gatare Spasenije Cane Jovanović, koja je javno govorila da je kralj Petar I „grdno sogrešenije načinio“ prilikom izbora mesta gde će se Dom graditi. Šaljivu crticu o Caninoj „buni“, donela je skoro celokupna ondašnja štampa (u Beogradu je tada izlazilo dvadesetak dnevnih listova, sa ukupnim tiražem većim od 80.000 primeraka), među njima i Politika, u broju od 30. avgusta iste godine.

Spasenija Jovanović (1848–1926) živela je u svojoj prizemljuši na Dorćolu (u današnjoj Jevrejskoj ulici) i još u devojačkom dobu proslavila se kao „prozorljiva“ osoba – spasila je, jedne zime, neke ljude sigurne smrti, odvrativši ih od vožnje skelom po ustalasanom Dunavu. Neki je nisu poslušali, skela se prevrnula i smrt je u talasima našlo osmoro ljudi. Docnije je živela od gatanja i proricanja sudbine, postavši miljenica čaršije. Kod nje su po savete dolazili mnogi, čak i iz „beloga sveta“, a među njima je bilo i političara, zapitanih oko svoje, ali i sudbine stranke kojoj su pripadali.

Crno proročanstvo

Kod Cane je dolazio i arhitekta Ilkić, bečki đak, i evo šta mu je ona rekla (što je na osnovu Ilkićevih beleški objavljeno u beogradskom Vremenu iz 1937):

- Ne se dobro da se svrši, zidate na ’zavezano mesto’ ; reci kralju da se mane ćoravog posla!

Foto: Facebook.com/Био једном један Београд

Gatara je, pri tome, sigurno mislila na rimsko groblje, čiji je deo iskopan prilikom pripreme za izlivanje temelja, mada pisac Sreten Jančić misli da se radi o samoj lokaciji blizu Trga Nikole Pašića, koja je puna simboličkog naboja. Nedaleko je bila takozvana Batal džamija (turs..bataliti – odustati). Na mestu gde je sada početak Bulevara kralja Aleksandra, bio je i početak Carigradskog druma, a u blizini je pročitan i sultanov hatišerif iz 1838. godine, koji je trebalo da ograniči Miloševu samovolju.

Međutim, ono što je Ilkića najviše zabrinulo bila je Canina tvrdnja da ni on, ni kralj, ni mitropolit Dimitrije neće dočekati da vide dovršeno zdanje. Gatara je zlokobno dodala:

- Zidate u Srbiju, no, Srbljima neće služi' za vek!

Svečani čin polaganja temelja kralj Petar I obavio je u čast svoga najstarijeg sina Đorđa, što je gatara, po Ilkićevom zapisu, ovako prokomentarisala:

- On neće videti krunu na glavi, a onaj ko dođe nakon Petra, neće da dočeka kraj na zidanije.

Ovo je Jovana Ilkića toliko zapanjilo da je molio kralja usrdno, nekoliko dana, ne bi li odustao od svog nauma i potražio drugu lokaciju za dom Narodne skupštine. Ilkićevo snebivanje i gatarina crna proročanstva zabavljala su ceo ondašnji Beograd, pa se može reći da je Cana bila jedna od prvih pravih medijskih zvezda. Međutim, kralj Petar I nije bio sujeveran i ovo je odbacio kao „bapsku priču“, temeljac je postavljen i krenulo je zidanje.,,,Kako biste imali uvid u još sećanja na stari Beograd, predivnih uspomena i fotografija, pozivamo vas da se učlanite u Fejsbuk grupu Bio jednom jedan Beograd. 😊

Foto: Facebook.com/Био једном један Београд

Smatra se da se najznačajniji događaj u istoriji ove zgrade zbio 29. novembra 1945. kada je, na inicijativu upravo srpskih poslanika, ukinuta monarhija i proglašena republika. Vratimo se Caninom proročanstvu koje je glasilo „da se Dom zida u Srbiji, a da Srbiji služiti neće za vek“. Eto, nakon tačno 102 godine, ovo zdanje je konačno postalo Dom narodne skupštine Srbije. Zvuči neverovatno, ali kroz ovu zgradu je prošlo poslanstvo šest država, dok zdanje konačno nije postalo srpsko: Kraljevina Jugoslavija, DFNR Jugoslavija, FNR Jugoslavija, SFR Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, Državna zajednica Srbije i Crne Gore i konačno Republika Srbija.

Slučaj ove građevine i proročanstva vezanog za nju spada, po Arturu Klarku, u tzv. fenomene za koje se ne može naći racionalno objašnjenje. Ostaje da se pitamo šta bi se desilo, da je kralj Petar I poslušao svog arhitektu Ilkića.

Autor: Jelena Janić Ljubisavljević