Maje su živele u centralnoj Americi, na poluostrvu Jukatan, još od pre 1800. godine pre nove ere. Sudeći prema nebrojenim studijama, Maja civilizacija se urušila između 800. godine i 1000. godine p. n. e. Iako reč "kolaps" i "propast" u umu stvaraju slike ruševina obraslih u džunglu, realnost je daleko kompleksnija.
Stoga, da li se Maja civilizacija urušila, i da li to uopšte možemo tako i da nazovemo?
Kao prvo, Maja narod je i dalje tu. Kako pojašnjava Lisa Lucero, profesor antropologije i srednjovekovnih studija na Univerzitetu Ilinois:
Zapravo samo je politički sistem Maja doživeo kolaps, ne njihovo društvo. Danas, preko 7 miliona Maja živi u centralnoj Americi i šire.
Stare Maje nisu imale samo jednog vladara, poput imperatora u Rimu, i nikada nisu bili ujedinjeni u jednu državu. Majanska civilizacija se satojala od brojnih gradova država, Iako su ovi polisi delili sličnosti u kulturi i religiji, svaki od njih je imao svoje vladare, neke više, a neke manje moćnije od drugih. Kolaps nije bio uniforman u istom trenu, pre je više majanskih gradova raslo i uzdizalo se u moći i potom rapidno propadalo u sukcesiji. Na primer, dok su oblasti u južnim delovima srednje Amerike, poput Tikala u današnjoj Gvatemali, propali u 8. i 9. veku zbog problema sa klimom i političkih sukoba, druge oblasti su imale rast i u populaciji i u prosperitetu - obloasti poput Čičen Ice.
Kako objašnjava Merilin Mejson profesor i načelnik odseka za antropologiju na Univerzitetu Albany:
Kada je Čičen Ica propala u 11. veku, najviše iz razloga velike suše, drugi majanski polis Majapan je počeo da raste. Kako Mejson dodaje:
Iako je Majapan počeo da propada i pre kontakta sa Evropljanima, delimično usled rata, drugo mesto na Jukatanu je počelo naglo da se razvija. Mesto po imenu Tiho.
Majanske države su nastavile da postojo čak i nakon što je region bio uništen ratom i bolestima koje su doneli Evropljani i njihova osvajanja u centralnoj Americi. Kako potseća Gaj Midlton, gostujući profesor na Školi za istoriju, klasiki i arheologiju na Univerzitetu Newcastle:
ZAŠTO SU SE URUŠILI UOPŠTE?
Prema većini naučnika, odgovornost za nestanak majanske civilizacije leži u miksu političkih i klimatskih faktora.
Analiza kamena u pećinama, stalaktita i stalagmita, pokazuje da je tih godina vladala višegodišnja i teška suša - između 800. i 930. godine. Posebno u južnim delovima srednje Amerike. Sobzirom da su majanski kraljevi svoju moć oslanjali na velike urbane rezervoare kojima bi pomagali zemljoradnicima tokom godišnjih sušnih sezona i omogućavali pristup čistoj pijaćoj vodi, suša je do temelja razorila poluge moći. Pad prosečnih padavina kompletno je isušio sve rezervoare, sa time svaki problem je postao akutan i iz domena klime se prelivao u politiku.
Takođe, činjenica da su majanski vladari često vezivali svoje moći sa božanstvima stvaralo je dodatne probleme. Jer kako su suše sve više trajale, tako je vera u politički sistem i vladara slabila. Suše u kombinaciji sa političkom nestabilnošću regiona, su takođe imale negativan uticaj i na poljoprivredu, održavanje i čivanje vode - prvenstveno kroz razbacivanje resursa u beskonačnim ratovima.
Međutim, kolaps u jednom regionu znači ekonomski bum u drugom. Kočua region poluostrva Jukatan je doživeo pravu ekspanziju tokom tzv. klasičnog perioda Maja (800. do 930. godine) kada veliki deo juga doživeo veliku depopulaciju usled rata i suše. Ali i on je na kraju završio istovetno.
MODERNE MAJE
Nakon što je i poslednja država maja osvojena od strane Španaca 1697. godine, narod Maja je nastavio dalje. Živeći pod španskom vlašću, trpeo je tešku diskriminaciju što je dovodilo i do ustanaka protiv Španije, kao i protiv vlasti koje su je zamenile nakon nezavisnosti i kraja španske kolonijalne imperije 1821. godine.
I danas teško žive i i dalje nemaju adekvatne predstavnike u vlasti zemalja koje naseljavaju. Važno je znati da iako su majanski gradovi i države nestali, a kultura se transformisala, narod Maja nije nestao.
ARHEOLOGIJA: Ljubavnici u večnom zagrljaju 🖤
Autor: redportal.rs
