Papa brani sporazum sa Kinom i kaže da je dijalog neophodan

Papa Franjo branio je sporazum Vatikana s kineskom komunističkom vladom rekavši da je nelagodan dijalog bolji od nikakvog dijaloga

Papa Franjo branio je sporazum Vatikana s kineskom komunističkom vladom o imenovanju katoličkih biskupa, rekavši da je nelagodan dijalog bolji od nikakvog dijaloga

U intervjuu španskoj radijskoj mreži COPE emitovanoj u sredu, Franjo je uporedio dijalog Vatikana sa Kinom sa dijalogom sa istočnoevropskim zemljama tokom Hladnog rata koji je na kraju rezultirao mnogim slobodama za tamošnju Crkvu.

- Kina nije laka, ali ubeđen sam da ne treba odustati od dijaloga - rekao je on u nekim od svojih najopsežnijih komentara do sada o tom pitanju.

Prošlog septembra, Vatikan je obnovio sporazum sa Pekingom koji daje papi konačnu reč o imenovanju kineskih biskupa. Sporazum je uspostavio formalni dijalog sa Pekingom nakon decenija tokom kojih su kineski katolici verni papi oterani u podzemlje.

Kritičari, uključujući administraciju bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa, pokušali su da ubede Vatikan da odustane od pakta, rekavši da je to ugrozilo papin moralni autoritet. Komentari bivšeg američkog državnog sekretara Majka Pompea u septembru prošle godine, koje je Vatikan smatrao miješanjem u svoje suverene poslove, izazvali su manju diplomatsku krizu.

- Možete biti prevareni u dijalogu, možete napraviti greške, sve to ... ali to je način. Zatvorenost nikada nije put - rekao je papa o kineskom sporazumu, čemu su se posebno protivile konzervativne katoličke grupe .

- Ono što je do sada postignuto u Kini bio je barem dijalog ... neke konkretne stvari poput imenovanja novih biskupa, polako ... ali to su takođe koraci koji mogu biti upitni - rekao je on.

Franjo je uporedio odnose sa Pekingom sa politikom "malih koraka" koju je vodio kardinal Agostino Kasaroli, poznati vatikanski diplomata, sa zemljama Sovjetskog bloka u istočnoj Evropi šezdesetih godina prošlog veka. Kasaroli, koji je služio pod trojicom papa, postigao je sporazume sa komunističkim zemljama koji su Crkvi dali malo prostora za disanje, sijući zrna za potpune odnose nakon pada Berlinskog zida 1989. Ti su dogovori takođe kritikovani.

- Polako, polako, polako, on (Kasaroli) je postizao diplomatske odnose što je na kraju značilo imenovanje novih biskupa i brigu o Božjem vernom narodu - rekao je Franjo.