Više od 123.000 ljudi evakuisano je iz Kabula vazdušnim prevozom

Hiljade ljudi koji pokušavaju pobeći iz Afganistana pohrlili su u sredu na njegove granice zbog administrativnog vakuuma nakon što su talibani preuzili vlast ostavili strane donatore u nedoumici kako odgovoriti na preteću humanitarnu krizu.

Islamistička milicija usredsredila se na održavanje banaka, bolnica i vladinih mašina nakon što je konačno povlačenje američkih snaga u ponedeljak okončalo ogroman vazdušni prevoz Avganistanaca koji su pomagali zapadnim državama tokom 20-godišnjeg rata.

S obzirom da aerodrom u Kabulu nije funkcionisao, privatni napori da se pomogne Avganistancima koji se plaše odmazde talibana usredsređeni su na obezbeđivanje sigurnog prolaska preko granic sa Iranom, Pakistanom i državama centralne Azije. U Torkamu, graničnom prelazu sa Pakistanom istočno od prevoja Hajber, pakistanski zvaničnik je izjavio:

Veliki broj ljudi čeka na strani Avganistana na otvaranje kapije.

Hiljade se takođe okupilo na mestu Islam Kala na granici sa Iranom, rekli su svedoci.

Osećao sam da je boravak među iranskim snagama bezbednosti doneo neku vrstu opuštanja Avganistancima pri njihovom ulasku u Iran, u poređenju sa prošlošću - rekao je jedan Avganistanac među osmoricom koja je prešla.

Više od 123.000 ljudi evakuisano je iz Kabula vazdušnim prevozom koje su predvodile SAD nakon što su talibani zauzeli grad sredinom avgusta, ali su desetine hiljada ugroženih Avganistanaca ostale iza njih. Samo Nemačka procenjuje da između 10.000 i 40.000 ima pravo na evakuaciju u Nemačku ako se oseća ugroženo.

Talibani razgovaraju s Katarom i Turskom o tome kako upravljati aerodromom u Kabulu, rekao je francuski ministar vanjskih poslova Žan Iv Le Drijan, ali bi mogli proći dani ili sedmice da se ti pregovori okončaju. Kopnena granica Uzbekistana sa severnim Afganistanom ostala je zatvorena, ali je njena vlada rekla da će pomoći Avganistancima u tranzitu do Nemačke avionom, nakon što se letovi nastave.

U svojoj rezoluciji u ponedeljak, Savet bezbednosti UN pozvalo je talibane da dozvole siguran prolaz onima koji pokušavaju otići, ali nije spomenulo stvaranje sigurne zone, korak koji podržavaju Francuska i drugi. Talibani su proglasili amnestiju za sve Avganistance koji su sarađivali sa stranim snagama tokom rata koji ih je svrgnuo sa vlasti 2001. zbog odbijanja da predaju vođu Al Kaide Osamu bin Ladena nakon napada 11. septembra na Sjedinjene Države.

Talibanski lideri takođe su pozvali Avganistance da se vrate kućama i pomognu u obnovi, uz obećanje da će štititi ljudska prava, u očiglednoj nastojanju da predstave umerenije lice od svoje prve vlade, koja je provodila radikalne islamske zakone.Milicija je dala slična obećanja pri preuzimanju vlasti 1996. godine, samo da bi javno obesila bivšeg predsednika, zabranila ženama obrazovanje i zaposlenje, primenila stroga pravila oblačenja i usvojila kazneni pristup prema stanovnicima Kabula.

Jedna žena je rekla da je u utorak videla talibanske borce kako udaraju žene štapovima ispred banke u glavnom gradu Avganistana.

- Ovo je prvi put da vidim tako nešto i zaista me je uplašilo - rekla je 22-godišnjakinja, govoreći pod uslovom da ostane anonimna.

Talibani tek treba da imenuju novu vladu ili otkriju kako nameravaju da vladaju, za razliku od 1996. godine, kada je u roku od nekoliko sati od preuzimanja prestonice formiran savet rukovodstva.

Ministar inostranih poslova susednog Pakistana, koji je blisko povezan sa talibanima, rekao je u utorak da očekuje da će Avganistan u roku od nekoliko dana imati novu "vladu konsenzusa".

U nedostatku vlade u Kabulu, Britanija i Indija vodile su odvojene razgovore sa talibanskim zvaničnicima u Dohi zbog straha da bi do pola miliona Avganistanaca moglo da pobegne.

Vašington je rekao da će iskoristiti svoju moć, uključujući pristup globalnom tržištu, nad talibanima, dok pokušava da izvuče preostale Amerikance i saveznike iz Avganistana nakon povlačenja vojske.

Autor: redportal.rs