Ajkule, ili ti živi fosili 😊

Kada se priča o njima, često se provlači termini fosili koji dišu ili živi dokaz evolucije. To se često radi iz jednog veoma dobrog razloga - ajkule su se pojavile među fosilinim zapisom pre oko 450 miliona godina i preživele su 5 masovnih odumiranja na našoj planeti (uključujući i onu koja je zbrisala dinosauruse). Pored toga što su dugovečne kao vrsta, i samo ajkule kao jedinke imaju veoma dug život - stoga koliko dugo zapravo mogu da žive i koja je najstarija ajkula? 😃

Na najnižem delu dugovečnosti kod ajkula nalaze se čekićarke koje žive oko 44 godine, dok velika bela ajkula može da živi i do 70 godina. Ali, od svih njih izdvaja se jedna koja jednostavno obara sve rekorde kada pričamo o dugovečnosti.

Grenlandska ajkula je najdugovečnija ajkula i niko joj ne može ni prići. One žive u severnom Atlantiku i Arktiku. Ogromne su veličine i zaista neverovatne.

Grenlandske ajkule nisu samo najstarije ajkule, one su najstariji kičmenjaci uopšte. U studiji napisanoj 2016, ostraživači su utvrdili da je prosečna starost grupe od 28 grenlandskih ajkula 272 GODINE! Najstarija u grupi imala je neverovatnih 392 godine - TRISTA DEVDESET I DVE GODINE. 🤯

KAKO ODREDITI PRATSAROJ AJKULI GODINE?

Kako objašnjava Brin Devin, biolog sa Univerziteta Windsor u Ontariju i ekspert za grenlandske ajkule:

Starost se uglavnom meri brojanjem prstenova u kalcifikovanim strukturama, poput kičme ili pršljenova. Oni rastu sezonski, poput godova na drveću. Ali ovaj metod može biti pogrešan u slučaju da ajkula ne raste predvidljivim tempom ceo život.
Za grenlandske ajkule, konvencionalne metode datiranja ne funkcionišu.

Većina ajkula koje žive na velikim dubinama ne proizvode kacifikaciju i prstenove. A čak i da naučnici uspeju da odrede godište ajkule preko prstenova, manuelno verifikovanje godišta ajkula, tako što će se svake godine pratiti njihov rast i promene preko transpondera, odmah otpada - jer će većina grenlandskih ajkula nadživeti i praunuke svih naučnika živih danas.

Umesto navedenih metoda, naučnici su odlučili da se oslone na radiokarbonsko datovanje. Za ovaj metod naučnici su vadili uzorke iz soćiva očiju. One na rođenju formiraju tačan racio izotopa ugljenika. Međutim čak i ova tehnika je podosta problematična, najviše iz razloga jer se ne zna kako se tačno ponaša ugljenik u ajkulinom oku.

Takođe, sobzirom da se toliko malo zna o grenlandskim ajkulama, i njihov metabolizam nam je enormna misterija. Uopšte ne znamo šta im tačno omogućava da žive toliko dugo. Jedna stvar koju znamo je ta da ženke grenlandske ajkule ne dostižu polnu zrelost pre 134. godine - STO TRIDESET I ČETVRTE GODINE!

Kada stavimo to u kontekst ljudi i uzmemo za primer osobe koja se smatra za najstarije ljudsko biće koje je ikada živelo, Žen Klement umrla sa 122 godine, grenlandska ajkula rođena na isti dan kada i ona ne bi ušla ni u pubertet kada je ona umrla!

Autor: redportal.rs