Suton je, 7. jun ove godine. Poslednji članovi Milinčić napuštaju ognjište. Majka Danica kleknula na kolena i ljubi rođeni prag. Ostalo je još da ode na grob poginulog sina. I ona zauvek napušta Samoderežu. Svirepo ubistvo u Samodreži dobilo je najneželjeniji epilog.
Danica Milinčić
Foto: Facebook.com/Dragoslav Bokan
- Idemo u Beograd. Selimo se u nepoznato. Ovde ostavljamo imanje koje brat bratu , vredi milijardu starih dinara. Ubili su mi sina, to mi je najskuplje. Nemam snage više ni o čemu da razmišljam. Ako ostanemo, bojim se za život ostale dvojice - kroz plač govori majka Danica, a onda jecaji i grč na licu prekidaju njeno kazivanje.
- Ostavljam sve. Kuću nećemo zaključavati. Neka raznese ko šta ohće. Ne možemo više ovako da izdržimo. Od kad je brat poginuo, svake noći iz obližnjeg zaseoka do nas dopire zaglušujuća muzika. Posle 6 dana, prvi put sam sinoć uspeo da zaspim. Probudli su me pucnji pušaka. Neko čudno veselje. Pomislite samo kakav je to pritisak - priča Pavle Milinčić, brat pokojnog Danila.
U Samodrežu smo došli posle vesti da će selo bojkotovati porodicu Ferati. Odlučeno je da se Milinčićima pruži moralna i materijalna pomoć.
- SUP Vučitrna je saopštio da nisam ranjena. Pogledajte ruku, ne mogu da je podignem. Dr Marković profesor sudske medicine u Prištini, konstatovao je da je metak prošao kroz moju podlakticu. Posle svega, tukli su me štapovima, gazili i psovali: "Ovo je albanska zemlja Envera Hodže", beseneo je Ferati - priča starica, a suze opet zaustavljaju njeno kazivanje.
- Teško je, ali bolje da odu. I mi smo pre 4 godine napustili Samodrežu. Ostavili smo veliko imanje, novu kuću dopola sagrađenu. Nismo mogli da se odupremo pritisku koji su na nas vršili Miljanci i Muharem Šabani. Žalili smo se, ali pomoći nije bilo. Naše imanje, koje vredi više od 400 starih miliona, je sada ničije - kaže Sofija Stojanović (70), koja je iz Beograda došla da prihvati komšije Milinčiće.
- Sa komšijama Albancima, starosedeocima, nikada nismo imali problema. Poštovali smo se i pomagali. Međutim, ovih nekoliko albanskih porodica koje su se doselile u poslednjih nekoliko godina sve više vrše pritisak na nas da odemo, kako bi ima ostala naša zemlja - kaže Milena Milanović (60).
- Sa srpskim prodicama smo dobro živeli. Nikada se nismo svađali. Ovi došljaci kao da su sa sobom doneli neko veliko zlo - potvrđuje u razgovoru Fahri Maljoku, zemljoradnik, član SK predsednik osnovne organisazcije SSO Samodreže, direktor ovdašnje osnovne škole, član Predsednidštva SSRH i Šaćir Maljoku, trgovac, i član SK. U pokušaju da nešto više s njima razgovaramo o ovom svirepom ubistvu i odnosima u selu i bojkotovanju porodice Ferati, zamolili su nas da ne institiramo. Kažu, zabranili su im SK Vučitrna bilo kakv kontakt sa novinarima.
- Pokojni Danilo bio je dobar drug i komšija. Svi su ga voleli. Bio je rukometaš Samodreže. Zajedno smo bili u timu. On je bio jedini Srbin u ekipi. Bojim se da će njegovo ubistvo imati veliki uticaj na iseljavanje Srba i Crnogoraca iz Samodreže i okolnih sela. Ovaj svirepi zločin jednako je potresao Albance, Srbe i Crnogorce - kaže Fahran Maljoku.
- Danilovo zapomaganje nije čuo niko od nas, komšija, jer je kuća po strani. Ali, molim vas, shvatite da nam je naređeno da o ovome ne distuktujemo. Nemojte se uvrediti. Pokojnog Danila nam je mnogo žao. Međutim, mi ovde ostajemo, svaka reč može imati posedice - kaže Šaćir Maljoku.
Razgovor je teško išao i sa komšijama Srbima. Ljudi su zaplašeni svim onim što se dogodilo, ali i onim što može da bude.
- Ne koristi, deco, nama to što ćete vi pisati. Posle svega ovoga što se desilo na Kosovu pisalo se dosta. Ali ovde je pre petnaestak godina živelo 200 srpskih porodica, danas ih je 7. Sve su to stračka domaćinstva ostali su oni koji nisu moglu da odu, zemljoradnici. U poslednje vreme zemlju hoće da uzmu budzašto, Prete nam, čine štetu, maltretiraju. Moja deca su već 10 godina u Kragujevcu - kaže Bogdan Milić (70).
Kuća porodice Milinčić od prekjuče je prazna. Oko nje 26 hektara zemlje, od kojih je 12 hektara oranica. U avliji nov traktor i mnoge priključne mašine. U štalama 5 krava, konji, svinje, 30 ovaca i stotinak kokoški. Ako niko ne svrati, životinje će ubzo uginuti.
* Ovaj tekst je objavljen u Večernjim novostima 13. aprila 1984.
Evo kako izgleda KARAULA KOŠARE 22 godine POSLE 😥😥
Autor: Dragan Damnjanović / Milomir Kiković
