U mojoj porodici često je pominjan Milan Vorgić, babin omiljeni ujak i rođeni brat moje prababe Ane.
Slušala sam priče kako je kao vrlo mlad, tokom Velikog rata, otišao u Francusku, gde je radio na farmi kao fizički radnik i (kao u svakoj bajci) oženio gazdinu ćerku. Kako je zatim završio arhitektonski fakultet, dobio troje dece i otišao u Ameriku.
Foto: Био једном један Београд/Jelena Janić Ljubisavljević
Vremenom, kada mu je ponestalo novca, pokušao je da se zaposli u Berlicovoj školi stranih jezika kao profesor engleskog, francuskog i nemačkog ali ga nisu primili. Upoznao je Mađaricu Magdalenu kod koje se preselio, a kasnije je i oženio. Milan i Magdalena u njihovom stanu u Njujorku 1955.
Foto: Био једном један Београд/Jelena Janić Ljubisavljević
Bez obzira na razvod, u “obećanoj zemlji” živeo je američki san - putovao, menjao stanove, automobile, projektovao velike zgrade, a u doba posleratne nemaštine slao pakete mojoj babi u kojima je uglavnom bila garderoba za nju i moju mamu, kao i neke sitnice za prodaju. 😊
Milanova deca: na slici su Vasilije (po Milanovom ocu) Kristina (po majci) i Nada. Slikano moguće u Francuskoj, a možda u Njujorku recimo 1925-1927.
Foto: Био једном један Београд/Jelena Janić Ljubisavljević
Pred kraj života došao je u Beograd, kupio stan i auto, ali je ubrzo umro i večni spokoj pronašao pod širokim krošnjama drveća na Novom groblju.
Porodični albumi, prepuni njegovih fotografija, samo potvrđuju porodične priče o njegovom životu u tuđini.
Na njima se vidi sva udobnost života intelektualca iz visokog društva, uživanje na Francuskoj rivijeri u krugu prijatelja obučenih u skupocenu garderobu, od kojih je jedan bio i princ Danilo Petrović Njegoš, veliki i luksuzni automobili, i stan namešten po uzoru na časopise za uređenje enterijera.
Foto: Био једном један Београд/Jelena Janić Ljubisavljević
Milan Vorgić (u sredini) sa princom Danilom Petrovićem Njegošem (desno).,,,Kako biste imali uvid u još sećanja na stari Beograd, predivnih uspomena i fotografija, pozivamo vas da se učlanite u Fejsbuk grupu Bio jednom jedan Beograd. 😊
Sve u svemu prikaz života bogatog ujaka iz Amerike, baš kako i zamišljamo. 😎
Foto: Био једном један Београд/Jelena Janić Ljubisavljević
To su bila moja saznanja o interesantnom pretku, sve dok nisam naišla na brojne tekstove u novinama koji su u jedan sasvim običan život dodali poseban avanturistički začin i to u velikoj količini...
Posle anonimne prijave za nošenje oružja bez dozvole, policija je 1936. godine izvršila pretres stana u kome je živeo u Francuskoj 34 i pronašla seriju legitimacija koje su uglavnom glasile na ime dr Milana Vorgića. Očigledno su bile liferovane po nahođenju samoga Vorgića i na njima su stajala razna zanimanja, pa je tako na nekima pisalo doktor tehničkih nauka, na drugima inženjer, arhitekta, profesor, publicista. Po narodnosti, na nekim od legitimacija je označen kao Amerikanac.
Pronađene su i vizitkarte sa brojnim zvučnim zvanjima, a na jednoj je pisalo dr Milan Vorgić publicista Monte Carlo News Review, na drugoj profesor nauka i stranih jezika (francuskog i engleskog) ili pak dr Milan Vorgić, arhitekta i inženjer tehničkih nauka.
I tako je klupko počelo da se odmotava...
Na saslušanju u odelјenju krivične policije, Vorgić je prvo tvrdio da je zaista inženjer, a onda je u daljoj izjavi odstupio od prvobitnih tvrdnji i priznao da nije završio fakultet, ali da je završio neku srednju školu u Budimpešti koja je u rangu naše niže gimnazije.
Posvedočio je da za vreme Velikog rata sa civilima evakuisan na Korziku, gde je oženio jednu Francuskinju s kojom je imao troje dece. Odatle je otišao u Njujork, lutao izvesno vreme po tom gradu i najzad dobio zaposlenje u jednom njujorškom preduzeću u kome je radio petnaest godina. Sa ženom se razišao, a u Beograd je došao s namerom da se zaposli na univerzitetskoj katedri.
Foto: Био једном један Београд/Jelena Janić Ljubisavljević
Na kraju saslušanja izjavio je da je sve u vezi s njegovim titulama i obrazovanjem laž i da je on običan radnik. 😏
Na osnovu falsifikovanih dokumenata o tome da je bio dobrovoljac u Velikom ratu, dobio je jedno od najboljih imanja u rodnom Bačkom Petrovom selu, i odmah ga je i prodao.
U njegovom stanu pronađena su tada i pisma iz inostranstva čija sadržina nije poznata, ali bi mogla da rasvetli od čega je Vorgić zaista živeo u Beogradu kada ništa nije radio, a živeo je dosta udobno i nije ni u čemu oskudevao.
Ovaj kratak osvrt na niz novinskih tekstova iz 1936. godine koji su pratili istragu o boravku i kretanju ovog međunarodnog pustolova u Beogradu, potpuno je izmenio moja ranija saznanja i napravio od mog običnog pretka misterioznog avanturistu čiji je život krio ko zna još koliko tajni. 🤷♂️
Autor: Jelena Janić Ljubisavljević
