Kraj Velikog rata ostavio je za sobom Srbiju opustošenu u svakom pogledu. 😥 Ova sudbina snašla je i sve apoteke u zemlji, zatečene su prazne i opljačkane.

Treba da pazim šta želim jer mi se želje uglavnom ispunjavaju i to zahvaljujući sjajnim ljudima koji uvek imaju odgovore na moja brojna i nemilosrdna pitanja. 😊

Milan Mišković je u kući u kojoj sam odrastala pominjan nebrojano puta, kao vlasnik veledrogerije Mišković u kojoj je pre rata radio Spasoje Janić - moj deda. 🥰

Kako dostupnih podataka o njegovom postojanju gotovo da nema, moja potraga je stagnirala godinama i svodila se na novinske reklame proizvoda, par pisama poslatih iz Velikog rata i podatak da je bio vlasnik kuće u Kneza Miloša, blizu ćoška sa Višegradskom u sadašnjem broju 91.

Konačno je apotekar Mišković rešio da nam otkrije par detalja o sebi, tačnije o veledrogeriji čiji je suvlasnik bio… Kraj Velikog rata ostavio je za sobom Srbiju opustošenu u svakom pogledu. Sve što se u njoj dalo uništiti uništeno je, sve što se moglo odneti, prilikom povlačenja neprijatelja, odneto je. 🙁

Ova sudbina snašla je i sve apoteke u zemlji, zatečene su prazne i opljačkane. Važnost funkcije apoteka, nalagala je da se nešto odmah preduzme.

Već 1919. godine formirano je društvo pod imenom Karić, Stojić i Mišković. Kako su Velimir Karić tadašnji predsednik Srpskog apotekarskog društva i Radomir Stojić imali svoje apoteke, predugo ime je zamenjeno novim Mišković i komp.

Foto: Facebook.com/Био једном један Београд

Na početku poslovanja bilo je velikih teškoća svih mogućih vrsta, kako u organizaciji samog društva koje je tek počinjalo da radi, tako i prilikom nabavke u inostranstvu i uvoza u zemlju, bez nameštaja u kancelarijama. Umesto personala sami sopstvenici su uspevali da nabave lekove koji nisu postojali a bili su neophodni.

Putovali su u Beč, Pariz i Peštu kupovali veću količinu lekova i slali ih u Beograd lađom.

Prizemni kućerak u kome je počeo posao, ubrzo je prerastao u dve zgrade od kojih je jedna bila sa pet nivoa za skladištenje lekova, a druga dvospratna elegantna zgrada za kancelarije. Broj zaposlenih je već za desetogodišnjicu poslovanja bio skoro trocifren. 😉

U organizaciji posla vodilo se računa od najsitnijih detalja do najvažnijih delova u mehanizaciji koji pokreće celu organizaciju poslovanja. Sve je postavljeno ne temelju najmodrenijih tehničkih i industrijskih sprava i metoda. U glavnoj zgradi sa modernim kancelarijama uređenim amerikanskim pisaćim stolovima, moderno opremljenom arhivom, blagajnom i kartotekom, kao i mašinama za računanje, pisanje i kopiranje, zaposleni su imali najbolje uslovi za brz i tačan rad. 😎

Petospratno stovarište moglo je da ugosti sve kategorije lekova. Svi spratovi i prostorije su imali sisteme električnog grejanja i hlađenja. Medikamenti su bili smešteni u potpuno suvom prostoru na potrebnoj temperaturi, u zatvorenim ormanima.

Foto: Facebook.com/Био једном један Београд

Kako biste imali uvid u još sećanja na stari Beograd, predivnih uspomena i fotografija, pozivamo vas da se učlanite u Fejsbuk grupu Bio jednom jedan Beograd. 😊

Glavni posao je bio snabdevanje apoteka i drogerija u zemlji, bolnica i drugih ustanova koje su imale pravo nabavke lekova.

Radeći oprezno i poslujući vrlo stručno firma Mišković i komp stekla je veliki ugled i dobar glas u zemlji i kod inostranih dobavljača. Svake godine se povećavao ugled i firma je u zemlji bila jedna od najvećih i najboljih, a medju evropskim partnerima dočekivana sa velikom pažnjom i počastima. 🤩

Firma se vodila na adresi Sarajevska 84, na ćošku sa Drinskom, gde je bila zgrada administracije a niz Drinsku ulicu na ćošku sa Savskom se nalazila zgrada skladišta i laboratorija. Obe zgrade i sada postoje, posle rata ih je koristila firma Srbolek.

Ovo je bilo par podataka o veledrogeriji u kojoj je moj deda bio blagajnik tridesetih godina prošlog veka, a koje sam čudnim putevima dobila od Jelene Manojlović iz Muzeja za istoriju farmacije u sastavu Farmaceutskog fakulteta. Od srca joj se zahvaljujem što mi je pomogla da saznam nekoliko novih detalja i pokušam da sačuvam istoriju firme Mišković i komp od zaborava. 😊

Foto: Facebook.com/Био једном један Београд

Autor: Jelena Janić Ljubisavljević