Pre negde između 11.000 i 5.000 godina, nakon završetka poslednjeg ledenog doba, pustinja Sahara se transformisala.
Na vrhu peščanih dina rasla je zelena vegetacija, a povećane kiše pretvorile su suve pećine u jezera. Oko 9 miliona kvadratnih kilometara severne Afrike postalo je zeleno, privlačeći životinje poput nilskih konja, antilopa, slonova i auroha (divljih predaka pripitomljene stoke), koje su uživale u njenim travama i grmlju. Ovaj bujni raj je davno nestao, ali da li bi se ikada mogao vratiti?
Ukratko, odgovor je da. Zelena Sahara, poznata i kao Afričko vlažno razdoblje, nastala je zbog konstantne promene Zemljine orbitalne rotacije oko svoje ose, obrazac koji se ponavlja svakih 23.000 godina.
Međutim, zbog emisije gasova staklene bašte koje je izazvao čovek i dovele do odbeglih klimatskih promena nejasno je kada će Sahara, trenutno najveća vruća pustinja na svetu, okrenuti novi zeleni list. Zeleni pomak u Sahari dogodio se jer se nagib Zemlje promenio. Pre oko 8.000 godina, nagib je počeo da se pomera sa oko 24,1 stepena na trenutnih 23,5 stepeni. Ta varijacija nagiba napravila je veliku razliku; trenutno je severna hemisfera najbliža suncu tokom zimskih meseci. Međutim, tokom Zelene Sahare severna hemisfera je bila najbliža suncu tokom leta.To je dovelo do povećanja sunčevog zračenja (drugim rečima, toplote) na Zemljinoj severnoj hemisferi tokom letnjih meseci. P
Porast sunčevog zračenja pojačao je afrički monsun, sezonski pomak vetra u regionu uzrokovan temperaturnim razlikama između kopna i okeana. Povećana toplota nad Saharom stvorila je sistem niskog pritiska koji je doveo vlagu iz Atlantskog okeana u neplodnu pustinju. Ova povećana vlaga transformisala je nekada peščanu Saharu u stepu prekrivenu travom i grmljem. Kako su tamošnje životinje napredovale, tako su to činili i ljudi, na kraju pripitomljujući bivole i koze, pa čak i stvorivši rani sistem simboličke umetnosti u regionu.
Foto: Wikipedia.org
Ali zašto se uopšte promenio nagib Zemlje? Da bi razumeli ovu monumentalnu promenu, naučnici su se obratili susedima Zemlje u Sunčevom sistemu. Aksijalna rotacija Zemlje poremećena je gravitacionim interakcijama sa Mesecom i masivnijim planetama koje zajedno izazivaju periodične promene u Zemljinoj orbiti . Jedna od takvih promena je "kolebanje" u Zemljinoj osi. To kolebanje je ono što severnu hemisferu leti postavlja bliže suncu - ono što istraživači nazivaju letnjom insolacijom severne hemisfere - svakih 23.000 godina.
Na osnovu istraživanja koje je prvi put objavljeno u časopisu Science 1981. godine, naučnici procenjuju da je severna hemisfera tokom Zelene Sahare imala 7% porast sunčevog zračenja u poređenju sa sadašnjim. Ovo povećanje moglo je uvećati afričke monsunske kiše za 17% do 50%, prema studiji iz 1997. objavljenoj u časopisu Science.
Naučnicima je zanimljivo koliko se Zelena Sahara naglo pojavila i nestala. Nestajanje Zelene Sahare trajalo je samo 200 godina. Promena sunčevog zračenja bila je postepena, ali se pejzaž iznenada promenio. „To je primer naglih klimatskih promena na razmerama koje bi ljudi primetili.
- Podaci o sedimentima okeana pokazuju da se Zelena Sahara pojavljivala više puta. Predviđa se da će se sledeći letnji maksimum osunčavanja na severnoj hemisferi - kada bi se Zelena Sahara mogla ponovo pojaviti - ponoviti oko 10.000 godina od 12000. ili 13000. godine nove ere. Ali ono što naučnici ne mogu da predvide je kako će gasovi staklene bašte uticati na ovaj prirodni klimatski ciklus.
Istraživanje paleoklime pruža nedvosmislene dokaze o tome šta [ljudi] rade prilično bez presedana. Čak i ako ljudi danas prestanu da emituju gasove sa efektom staklene bašte, ti gasovi bi i dalje bili povišeni do 12000. godine.
S tim u vezi, postoje geološki dokazi iz okeanskih sedimenata da se ovi događaji Zelene Sahare sa uobičajenim tempom javljaju još u doba miocena (pre 23 miliona do 5 miliona godina), uključujući i tokom perioda kada je atmosferski ugljen-dioksid bio sličan, a možda i viši, nego današnji nivoi. Dakle, budući događaj Zelene Sahare je još uvek verovatno u dalekoj budućnosti. Današnji rastući gasovi sa efektom staklene bašte mogli bi čak imati i efekat ozelenjavanja na Saharu.
U međuvremenu, postoji još jedan način da se delovi Sahare pretvore u zeleni pejzaž; ako bi se tamo postavile masivne solarne i vetroparkove, kiša bi mogla da se poveća u Sahari i njenom južnom susedu, poluaridnom Sahelu, prema studiji iz 2018. objavljenoj u časopisu Science.
Međutim, ovaj ogromni poduhvat tek treba da se testira u pustinji Sahara, pa će ljudi, dok takav projekat ne dobije sredstva, možda morati da sačekaju do 12000. godine ili duže da vide hoće li Sahara ponovo postati zelena.
Stiže STORY Elme Sinanović 24. jula 🤩🎶
Besplatno meso godinu dana ako se vakcinišete
Autor: redportal.rs
