Prema Ginisovim rekordima, koji se čine podjednako dobar autoritet kao i bilo koji drugi, odgovor je Ahemenidsko carstvo 480. p. n. e. Takođe poznato kao Persijsko carstvo, procenjuje se da je sa 44% svetske populacije vladalo sa Ahemenidskog prestola u današnjem Iranu, čineći ga po tim merilima najvećim carstvom.
Međutim, možda i iznenađujuće, ne slažu se svi. To je zato što je udeo globalne populacije samo jedan od načina za merenje prostranstva carstva, a neki postavljaju pitanje da li je zaista pošteno koristiti tu metriku prilikom poređenja carstava iz različitih vremenskih perioda. Na primer, kada je Ahemenidsko carstvo bilo na vrhuncu, bilo je živih samo 112,4 miliona ljudi. Britanci su vladali srazmerno oskudnom četvrtinom svetske populacije 1901. godine, ali do tada je globalno stanovništvo naraslo na 1,6 milijardi ljudi.
Da li je razumno upoređivati Britansko i Ahemenidsko carstvo sa ovom metrikom? Ili upoređujemo jabuke sa pomorandžama? To je bez ulaska u prednosti i nedostatke drugih načina merenja veličine: najveća masa zemljišta; najveća susedna kopnena masa; najveća vojska; najveći bruto domaći proizvod; i tako dalje. Umesto toga, trebalo bi da koristimo metriku za merenje dugoročnog uticaja i stabilnosti, jer je jedna stvar započeti ratne kampanje za sticanje zemlje, ali uzima drugačiji skup logističkih veština i infrastrukture da bi zadržao i upravljao tim teritorijama.
Pogledajte Hitlerov Treći rajh; imao je dosta teritorije da bi se takmičilo sa Rimljanima, ali niko to ne bi nazvao carstvom, jer je trajalo samo šest godina i u periodu totalnog rata.
Tu Mongolsko carstvo Džingis-kana propada kao pretendent na najveće celovito svetsko carstvo. Iako legitimno može da tvrdi da je najveće carstvo, to nije trajalo toliko dugo. Samo 88 godina nakon svog osnivanja, carstvo je bilo presečeno na četiri odvojena hanata, jer su se potomci Džingis-kana prepirali preko linije sukcesije, a veći deo relativno kratkog jedinstva Mongolskog carstva proveo je angažovano u bitci sa strancima, agresivno proširujući svoje granice na ono što se pokazalo kao neodrživo.
Foto: Wikipedia.org
Britansko carstvo možda nije bilo iz jendog dela, ali pobeđuje Mongole u pogledu kopnene mase pod njegovom kontrolom. Sunce bukvalno nije zašlo nad Britanskim carstvom i nije kontroliralo samo kopno; morima su dominirali Britanci. Britansko carstvo nastalo je krajem 1500-ih kada su tada odvojena kraljevstva Engleska i Škotska osnovale svoje prve prekomorske kolonije u Americi i na Karibima. Na tehničkom nivou, mogli biste izneti argument da Britansko carstvo i dalje postoji - mada u dramatično smanjenom smislu - svojim kontinuiranim posedovanjem 14 relativno manjih prekomorskih teritorija, uključujući Gibraltar i Foklandska ostrva.
Postoji i 16 nezavisnih zemalja, poznatih i pod nazivom Krunske zemlje Komonvelta, gde je kraljica Elizabeta II i dalje šef države, uključujući Australiju, Belize, Kanadu, Novi Zeland, Papuu Novu Gvineju i nekoliko karipskih zemalja. Ali većina se slaže da se to završilo 1997. godine, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo vratilo Hong Kong Kini.
Ako se takođe složimo sa princom Čarlsom, tada je Britansko carstvo trajalo otprilike 400 godina, što znači da, iako su Britanci osvojili više delova sveta nego iko drugi, još uvek se ne mogu nazvati najvećim carstvom ako se meri dugovečnošću. Osmansko carstvo, kojim se upravljalo iz današnje Turske, nadmašilo je Britansko carstvo jer je vladalo najmanje 600 godina. Ali to su bili Rimljani - pod pretpostavkom da se slažete da je Rimsko carstvo opstalo kad se podelilo na dva dela da bi stvorilo Zapadno i Istočno rimsko carstvo - od kojih je poslednje najduže trajalo blizu 1.500 godina.
Autor: redportal.rs
