Mora da postane pokret svih slojeva žena
Kakav treba biti ženski pokret? Koje su smernice za intelektualku na selu, a koje u gradu? Ne tako davno, o ovome je promišljala i pisala Dragoslava Gavrović u tekstu pod nazivom Dužnosti intelektualke u selu i gradu, koji je objavljen u časopisu Ženski pokret 1937. godine. 📜
Na početku teksta Dragoslava podvlači društveni i socijalni status žena:
Ženski pokret mora da postane pokret svih slojeva žena. A da bi se preneo do njih, potrebno je da ima spremne vodeće ličnosti, koje su neophodne svakom pokretu, pa i feminističkom. Ženski pokret neće biti pokret širih slojeva dok u njemu ne budu i naše žene sa sela; one pretežno i čine većinu stanovnika naše zemlje.
Kao i u svemu, ona ocrtava poteškoće koje mogu nastati, dovodeći ih u vezu sa geografskom pak komponentom, tj. vrsti mesta gde se pokušava začeti feministički pokret:
Ali osnivanje pokreta, naročito u manjim mestima, nije ni malo lak posao. Ako se pojavi jedna ili dve žene u nameri da osnuju pokret u svom mestu, njihova ideja mora da bude tako osamljena, da i pored najbolje volje i intelektualnih sposobnosti, takve žene neće moći da sprovedu nikakvu akciju.
Dva su jaka mesta u Dragoslavinom tekstu. Prvi je prosvećivanje. Kako bi se ono postiglo, intelektualka treba da se približi seoskim ženama:
Intelektualka na selu treba da radi i da se približi seoskim ženama. Odnos poverenja treba da postane osnovica tog zbliženja. Baš zato što su uslovi života teški, intelektualke treba da rade na prosvećivanju seljanki, neupućene u najbitnije zahteve kulturnog čoveka; nevolja i briga je njihov ceo život.
Drugi je rad 💪🏻. Autorka ističe značaj i ulogu rada u građenju sebe kao jake ličnosti:
Intelektualke ne smeju ostati usamljene; treba da se prevaspitaju za socijalni rad, za podizanje u svojoj sredini svesnih i kulturnih društvenih bića. Samo rad ugušuje suvišno obožavanje svoga ja.
U tom maniru i zaključuje:
Palanka nije razlog za neaktivnost; i ona kao i selo pruža vrlo pogodno tle za rad, jer se ima zbilja šta i na čemu raditi. U organizovanom radu, u stremljenju izvesnim ciljevima, život svakog čoveka teče življe i jača volju. Kakav je smisao čoveka koji "Bogu krade dane"? Može li takav čovek sa očitom prazninom u duši, osećati radost života? Ne, niti je to pozitivan, ni stvaralac čovek. Samo onaj čiji život pokreće misao i osećanja za rad i dobro društva, ima prava da se nazove kulturnim i društvenim bićem.
Autor: redportal.rs
