Ako selo odbaci dete, dete bi moglo zapaliti selo - samo kako bi osetilo njegovu toplinu 😥

- Ako selo odbaci dete, dete bi moglo zapaliti selo, samo kako bi osetilo njegovu toplinu - kaže drevna afrička poslovica. Ova izreka gotovo savršeno sažima životni put Aileen Wuornos (1956-2002), jedne od prvih žena u istoriji uz čije se ime vezala sintagma "serijski ubica", prenosi portal Povijest. Dok prema većini njenih "kolega" osećamo mešavinu straha, prezira i gađenja, Wuornos je, od dana kad je privedena licu pravde, polarizovala svetsku javnost: dok su se jedni zgražavali nad hladnokrvnošću njenih zločina, drugi su u njoj gledali žrtvu, plen koji se, bežeći čitav život pred snažnijima i okrutnijima na kraju pretvorio u predatora. Dana 9. oktobra 2002. godine, nakon duže od dve decenije provedene u ćeliji smrti, američka savezna država Florida poslala je Wuornos na onaj svet. Premda je tak čin funkcionisao u sklopu velikog mehanizma pravde, po mnogima je bio sve samo ne pravedan. Radilo se, naime, o pshički bolesnoj ženi, koja je pretrpela toliko teška zlostavljanja da je u jednom trenutku jednostavno "pukla”. U samo godinu dana, od 30. novembra 1989. do 19. novembra 1990, života je lišila sedmoricu muškaraca. Nije pokazala ni traga kajanja za počinjena ubistva. Prema njenom dubokom uverenju, svi od njih su dobili ono što su zaslužili.

Žena koju će deo medija nazivati čudovištem odrasla je u Rochesteru, gradiću u američkoj saveznoj državi Mičigen. Majka Diane imala tek 16 godina kad ju je rodila, a 2 godine stariji partner Leo Dale napustio ju je čim je saznao da je trudna. Aileen oca nikada neće upoznati: u trenutku kad je došla na svet, ovaj je bio u zatvoru zbog fizičkog napada. Leo, kojem je dijagnostifikovana šizofrenija, kasnije će "na državnim jaslama" završiti zbog mnogo ozbiljnijeg zločina, seksualnog zlostavljanja dece, a 1969. će ga pronaći obešenog u ćeliji. Drugim rečima, Aileen je imala genetsku predispoziciju za psihičke bolesti (nakon hapšenja, dijagnostifikovaće joj granični i antisocijalni poremećaj ličnosti), kao i za sklonost nasilju. 😌

Devojčica nije imala ni godinu dana kad je majka napustila, zajedno sa starijim bratom Keithom. Decu su usvojili deda i baka sa majčine strane, koje će Aileen do 11 rođendana smatrati ocem i majkom. Da se radilo o ljudima koji nisu trebali imati nikakve veze s decom, vrlo je umerena konstatacija. Ona je bila teška alkoholičarka, koja je dane provodila onesvešćena ispred televizora, s dogorelom cigaretom među prstima. On je bio nasilnik. I seksualni predator. 😡

Unuke je do krvi mlatio debelim kožnim remenom, najviše Aileen: posebno je uživao kad bi nesrećnicu skinuo golu i udario po još nezaceljenoj rani, ponovno joj rascepivši kožu. S vremenom, naneće joj još veću bol. Premda za to ne postoje potvrđeni dokazi, većina onih koji su se bavili ovim slučajem slaže se da je deda seksualno zlostavljao Aileen kao devojčicu, a verovatno je i podvodio prijateljima. Neki tvrde da ju je na jednak način iskorišćavao 2 godine stariji brat Keith. Ono što se sigurno zna jeste da je kao četrnaestogodišnjakinja zatrudnela - u stomaku je nosila plod silovanja, možda i incesta. Zabrinut za svoj ugled, monstruozni deda poslao ju je u dom za nevenčane majke, gde je u tajnosti rodila dete, a potom bila prisiljena dati bebu na usvajanje.

U toj maloj sredini, tajne je, međutim, bilo teško skriti. Kad se Aileen vratila u školu, svi su znali za "njenu" sramotu. Nazivali su je pogrdnim imenima i fizički je zlostavljali što je, udruženo s onim što je proživljavala kod kuće, bila kap koja je prelila čašu. Napustila je školovanje, a nedugo nakon toga baka je platila danak svoje zavisnosti - umrla je od ciroze jetre. Nekoliko dana nakon pogreba, deda je izbacio unuku iz kuće. Petnaestogodišnja beskućnica neko je vreme spavala u šumi, u improviziranoj kući koju je sklepala od ćebadi i kartonskih kutija, a za hranu je prosila. Vrlo brzo, krenula je stazom koja je suđena devojkama bez sreće: postala je prostitutka. 😥

Isprva je "ordinirala” u okolini, no s vremenom se opredelila za unosniju i znatno opasniju varijantu "najstarijeg zanata na svetu": stopirala je na prometnim putevima, prešavši na taj način čitavu Ameriku. Mnoge mušterije bi je "počastile" šamarima i batinama, no na to je već bila navikla. "Nemoj u lice!”, znala bi povikati kad bi primetila da se pogled čoveka s kojim je sela u automobil zamračuje a ruka podiže. U trenucima kad bi zaključila da joj je preteško, okušala bi se i u drugim kriminalnim aktivnosti: iza nje je bio niz hapšenja zbog sitnih krađa. A onda, kad je navršila dvadesetu, činilo se da je njenim nedaćama napokon došao kraj.

Stopirajući, upoznala je muškarca po imenu Lewis Gratz Fell. Činjenica da je ovaj bio četiri decenije stariji od nje nije smetala Aileen - radilo se o imućnom predsedniku jahtaškog kluba Floride. Brak je poništen nakon samo nekoliko nedelja: Aileen je prebila supruga njegovim štapom, nakon čega je ovaj tražio zabranu približavanja. Ne zna se što ju je nagnalo na ovaj potez. Rekla je samo da je Fell bio zao i ništa više.

Nakon bračnog kraha, Aileen se odlučila trajno nastaniti na Floridi. Novac od osiguranja, koji joj je isplaćen nakon što je njen brat umro od raka jednjaka, omogućio joj je da se neko vreme drži dalje od ulice. Kad se tih se tih deset decenija dolara istopilo, užasavala se povratka starom zanatu. Uz pomoć nekog poznanika, prvi put u životu je uspela pronaći "pošten” posao: radila je kao čistačica na blagajni. Možda bi njen život napokon i krenuo nabolje da nije upoznala Tyriu Moore.

Moore, hotelska sobarica, bila je krupna, nimalo ženstvena dama koja se otvoreno deklarisala kao lezbijka. Aileen, u to vreme još uvek lepa plavuša, postala je predmet njenog erotskog interesa, no pokušaje telesnog zbližavanja isprva je odbijala, govoreći kako je ne privlače žene. Tyria ju je, međutim, privlačila nečim drugim: bila je prva prijateljica koju je ikad imala. Zavisna o osećaju pripadnosti, Aileen je popustila njenim zavodničkim pokušajama, a ubrzo su počele živeti zajedno. "Za nju bih učinila sve!", govorila je zaljubljena Aileen, a to je i mislila. Nakon što je Tyria ostala bez posla, a nije pokazivala nameru da prestane prazniti limenku za limenkom piva i pušiti cigaretu za cigaretom, njena požrtvovna partnerka odlučila se vratiti poslu koji je mrzela više od ičeg. Nedugo potom, postala je ubica.

Njena prva žrtva bio je 51-godišnji Richard Charles Mallory, vlasnik trgovine električnom opremom. Aileen će kasnije ispričati da ga je upucala u samoodbrani, nakon što ju je silovao i teško povredio. Je li je zasta sodomizirao, pretukao gotovo do smrti, a potom po njenim ranama prolio alkohol? Je li penetrirao u nju metalnom polugom, umalo joj rasporivši utrobu? Teško je reći u kojoj je meri njeno svedočenje istinito, no verovatno se nije radilo o kompletnoj laži: Mallory je imao podeblji dosje zbog seksualnih zločina.

Nakon Malloryja, ubila je još šestoricu muškaraca s kojima je sela u automobil. "Delovala sam u samoodbrani", konstatovala je za svakog od njih, tvrdeći da se pištolja latila tek nakon što bi je silovali ili pokušali silovati. Kako je većinu njih usput opljačkala, sud nije poverovao njenoj verziji dogđaja. U sudnici, doživela je ultimativnu izdaju: jedina žena kojoj je verovala, Tyria Moore, otkrila je brojne detelje njenih zločina, kako bi izbegla optužbu za saučesništvo. Nakon toga, Aileen više nije htela živeti: smrtnu presudu dočekala je hladnokrvno, naloživši advokatu da ne podnosi nikakve žalbe.

- Ubila sam sve te ljude iz koristoljublja, kako bih ih opljačkala. Niko od njih nije me seksualno napao. Ako me puste na slobodu, ubiću ponovno - rekla je novinaru koji ju je intervjuisao u zatvoru. Kad je ovaj priveo razgovor kraju, priznala mu je da je njena prvobitna priča o samoodbrani istinita, no da želi "sve privesti kraju". Te reči zauvek su sačuvane: novinar se samo pretvarao da je isključio diktafon.

Dana 9. novembra 2002. godine, napaćeno srce Aileen Wournos zaustavila je smrtonosna injekcija. Nedugo potom, ženu koju su svi iskoroštavali odlučio je iskoristiti i Hollywood: o njenom životu je snimljen film znakovitog naslova Čudovište. Charlize Theron, kojoj su za potrebe uloge nesretne Wournos promenili izgled do neprepoznatljivosti, zasluženo je nagrađena Oskarom.

Autor: Lucija Kapural