Veliko brdo u kome je pohranjeno najmanje 30 skeleta ratnika, otkriveno je u Siriji. Ova tvorevina bi mogla da predstavlja najstariji ratni spomenik ikada otkriven, sobzirom da mu je procenjena starost više od 4.300 godina.
Lokalitet Tel Abat je prvi primer posebnog tipa spomenika koji nam je poznat iz pisanih izvora Mesopotamije. Tu nam je opisana praksa sakupljanja tela (što svojih i što neprijatelja) koja su se potom metodično slagala na gomilu.
Ovo otkriće pokazuje da su antički narodi takođe odavali poštu preminulima u boju na vrlo sličan način kao što i mi činimo danas.
Kako objašnjava Ana Porter, profesor Anitke bliskog istoka i bliskoistočnih civilizacija na Univerzitetu Toronto:
Mi ne možemo znati da li su to tela sa pobedničke ili poražene strane. Mi samo znamo da su ljudi koji su živeli tu u blizini, uzeli tela palih ratnika sa nekog drugog mesta (boj se nije odigrao ovde), možda čak i podosta nakon samog događaja u kom su poginuli, i pohranili ih u veliku humku, skoro brdo, koje se vidi miljama unaokolo.
Kako je navedeno u članku, koji je objavljen u časopisu Antiquity, spomenik pomalo potseća na stepenastu piramidu faraona Džosera iz Egipta. Razlika je što su u ovom slučaju slojevi piramide načinjeni od zemlje i gipsa, umesto od kamena.
Ljudi koji žive u neposrednoj blizini spomenika, nazivali su brdo tzv. "beli spomenik" - jer se belio i sijao na suncu zbog gipsa.
MRTVA ARMIJA
Istraživačima je odmah bilo jasno da su tela pohranjena veoma metodično i planski. Kako je navedeno u studiji:
DA LI STE ZNALI: Napoleon Bonaparta car Francuske 👑
Kosti su podosta fragmentovane, i u velikom broju slučajeva nije moguće odrediti broj godina ili pol preminulih. One kosti koje su uspešno identifikovane, pripadale su dečacima uzrasta od 8 do 10 godina. Zašto bi neko ako mlad bio pohranjen u ratni spomenik, za sada, još nije razjašnjeno.
Čini se da su sve kosti iskopane sa drugog mesta pre no što su prebačene ovde, kako objašnjavaju u radu:
Neki od sahranjenih su otkriveni sa divljim magarcima, posebnom vrstom koja je služila za vuču kočija. Stoga moguće je da su neki od preminulih bili kočijaši u boju.
Pored njih, otkriveno je i više kugli za praćke, koje je bilo jedno od glavnih oružja ljudi ovog regiona iz tog perioda. Takođe, to može označavati da su ovde sahranjeni pripadnici praćkaša - jedinice u okviru vojske.
Ana Porter dodaje:
Pride otkriven je i mali model kočije, figurina magarca i točak načinjen od gline zajedno sa kostima preminulog ratnika.
ARHEOLOGIJA: Misterija vikinških pogrebnih brodova ⚔
Autor: redportal.rs
