Telefoni zabranjeni, suknje do članaka: detalji o životu u verskoj sekti u Velikoj Britaniji

Veze nadgledaju roditelji i vođe zajednice, a predbračni seks, razvodi i istopolni seks su zabranjeni

Sastanak u tinejdžerskim godinama je zabranjen kako bi se izbegla povreda i bol koji često potiču od prekida odnosa, a članovi moraju da sačekaju rane 20-te da bi stupili u vezu.

U ruralnoj Engleskoj, u tihom selu, Saseks, živi zajednica od 300 članova koji se potpuno vraćaju svojim korenima i žive potpuno drugačijim načinom života u savremenom društvu. Novi članovi verske sekte Bruderhof moraju se odreći imovine i finansija pre nego što se pridruže. U ovoj radikalnoj hrišćanskoj grupi pravila su stroga i žene bi trebale slediti određeni kodeks oblačenja. Nose haljine koje izgledaju kao iz 1920-ih, duge do članaka i marame na glavi.

Žena iz ove zajednice u dokumentarcu za BBC otkriva:

Ne želimo da nosimo ništa što će pokazati našu figuru. Ne pokušavamo da skrenemo pažnju na sebe, posebno ne na suprotni pol. Mi smo skromni.

Muškarci u sekti takođe nose staromodnu odeću. Jedan član kaže:

Kada živite u zajednici poput ove u kojoj cenimo seksualnu čistoću, uzdržavanje od braka je veoma važno. Želim da moja supruga i sve žene u zajednici znaju da ih nikada neće seksualno uznemiravati na radnom mestu.

Što se tiče upoznavanja, članovi zajednice treba da traže dozvolu pre nego što kontaktiraju bilo koga. Sastanak u tinejdžerskim godinama je zabranjen kako bi se izbegla povreda i bol koji često potiču od prekida odnosa, a članovi moraju da sačekaju rane 20-te da bi stupili u vezu. Veze nadgledaju roditelji i vođe zajednice, a predbračni seks, razvodi i istopolni seks su zabranjeni.

Zajednica Bruderhof ne odobrava javno ponižavanje kao vid kazne. Uloga žena su prvenstveno majke i domaćice, ali to mogu biti i učiteljice, lekari, prodavačice, advokati, arhitekte i krojači, kažu iz zajednice. Ali glavne kućne poslove obavljaju žene, dok se muškarci bave poljoprivredom.

Foto: BBC

Mobilni telefoni, video igre i računari su zabranjeni, a uživaju u kupanju u jezerima, kampovanju i aktivnostima na otvorenom. Svi u zajednici imaju neplaćeni rad da bi doprineli boljem funkcionisanju zajednice. Čitava zajednica koncentrisana je na proizvodnju nameštaja za dečije sobe i drvene igračke i tim novčanim prihodom pokrivaju skromno funkcionisanje zajednice.

- Kod nas se ljudi ne penzionišu. Imamo ljude koji su prešli 90-e i još uvek ulažu sat, dva dana u posao i zbog toga su ispunjeni - rekao je član zajednice po imenu Bernard u dokumentarcu.

Sve što ostane od profita zajednica donira u dobrotvorne svrhe za pomoć žrtvama rata, gladi i prirodnih katastrofa. Članovi Bruderhofa mogu slobodno napustiti zajednicu, a sa 18 godina ih čak podstiču da to učine i provedu godinu dana u spoljnom svetu pre nego što se formalno odluče da li će se potpuno posvetiti zajednici.

Trećina tinejdžera odluči da se ne vrati. Ali većina se vraća zato što je u prenaseljenim gradovima teško živeti, uznemirena bukom, prazninom u životu ljudi.

Gledajući na prazninu u životu ljudi u savremenom društvu, shvatam vrednost zajednice, radost posvećenja svog života nečemu većem od vas. To me čini srećnim.

Zajednica Bruderhof, poznata kao "Bratstvo", prvi put je osnovana u Nemačkoj pre jednog veka i od tada se proširila na Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države, Australiju i Paragvaj. Zajednica u selu Suseks poznata je kao Darvel i osnovana je 1971. godine, ali je tek nedavno u nju uspela da uđe kamera.