Svi smo bili u situacijama kada nemožemo nečega da se setimo ni za sav novac ovoga sveta, kada se pozdravimo sa nekim čije smo ime zaboravili ili nemamo pojma gde smo kola parkirali. Naše pamćenje je retko stameno kao što bi mi voleli da jeste.
Ali, sa druge strane, mozak ume često i da nas iznenadi. Možemo se sećati do detalja porodičnih priča od pre više decenija, imena naših učiteljica u osnovnoj školi, pa čak i nekih trivijalnosti i pop informacija koje su nekim čudom ostale duboko zakopane u našem mozgu. Uprkos standardnim tzv. bagovima naše pamćenje čuva mnogo više nego što je bilo ko očekivao.
MOZAK: SEĆANJA NISU TAMO GDE SMO MISLILI
Naučna istraživanja o pouzdanosti našeg pamćenja variraju podosta. Neka zaključuju da je naše pamćenje ekstremno tačno, dok druga iznose dokaze da ne samo da manjka nego je čak i često netačno.
U studiji sa Univerziteta Toronto, eksperti za pamćenje kod ljudi su bili uposleni i zamoljeni da predvide preciznost sećanja koja su se dogodila dva dana ranije. Iako je uopšteno sećanje na događaj bilo dobro, više od 90% tačno, eksperti su odredili da će procenat adekvatnog sećanja kod ljudi biti samo 40% . Otkud ta razlika?
Studije koje su zaključile da je naše pamćenje dobro (da se tako izrazimo), uglavnom testiraju sećanja na događaje u relativno bliskoj prošlosti i akcentuju veoma dobro sećanje na sitne detalje. U gorepomenutoj studiji sa Univerziteta Toronto, istraživači su testirali sećanja, odnosno iskustava, koja se mogu potvrditi fokusirajući se na test audio ture u bolnici (svako "sećanje" se moglo proveriti preslušavanjem audio zapisa). Dva dana nakon ture bolnice učesnici su zamoljeni da se prisete događaja. U proseku setili su se samo 15 do 20% događaja koje su iskusili, a ta sećanja koja su im ostala u mozgu su bila između 93 i 94% tačna.
Neverovatna tehnika pamćenja australijskih aboridžina 🤓
Ovi podaci se uopšteno poklapaju i sa ostalim sličnim studijama, uključujući i veliku studiju sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje u kojoj su učesnici zamoljeni da upamte set slika i da ih nakon toga izvuku po redu u kom su bili.
Kada sve zajedno saberemo, ove studije pokazuju da iako se ne sećamo velikih delova našeg iskustva, sekvence koje smo upamtili su memorisane sa visokom stopom tačnosti. Bar u sledećih nekoliko dana.
Sobzirom na ovakav zaključak, ima smisla da možemo očekivati pad u perfomansama našeg pamćenja ako eksperiment testira naše nasumično pamćenje velikog broja događaja u okviru jednog perioda (nasuprot specifičnosti koju je individua sama zapamtila).
Takođe, više faktora utiče na naše pamćenje. Sobzirom da imamo tendenciju da zaboravljamo detalje kako protiče vreme, svako pamćenje direktno zavisi od toga koliko je prošlo vremena od njega. To se odlično vidi na primeru terorističkog napada u SAD 9.11.2001. godine. Sećanja na događaje koje je lako potvrditi počela su sa stopom od 88% tačnosti, nakon godinu dana pala su na 77% i od tada nastavljaju da opadaju.
Na kraju važno je razumeti da smo mi bića fokusa, pamtimo ono što nam najviše okupira pažnju, a to je subjektivno i razlikuje se od čoveka do čoveka. Takođe veliki deo našeg pamćenja je podložan interpretaciji koja na duže staze utiče da mi nesvesno menjamo naše sećanje da bi se uklopilo u opšti narativ koji imamo ili koji smo naknadno usvojili.
NAUKA: Sećanja bez mozga? 🤔
Kako poboljšati pamćenje 🤓
Naučnici otkrili da jabuke poboljšavaju pamćenje
MEDICINA: Dnevni unos kofeina restrukturira mozak! 😨
Autor: redportal.rs
