Aleksa Šantić rođen je 27. maja 1868. u Mostaru, koji se tada nalazio u Otomanskom carstvu. Rođen je u trgovačkoj porodici Riste i Mare Šantić. Imao je braću Jeftana i Jakova i sestru Persu. Završio je trgovačke škole u Trstu i Ljubljani.
Po završetku školovanja vratio se Mostar, ali u gradu je naišao na neku učmalost i slomljen duh zbog neuspeha hercegovačkog ustanka protiv Austrije. Radio je u porodičnoj fimi, vodio knjige, međutim ljubav prema poeziji je bila jača pa je nekoliko godina posle otpočeo pisanje.
Bio je zaljubljen u Anku Tomlinović, kćerku siromašnog fotografa. Zbog različite vere, ali i Ankinog siromaštva, bio je primoran od strane porodice da je zauvek napusti.
Ljudi kojima se Šantić divio su srpski pesnici Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj. Pisao je za nekoliko časopisa, Bosanska vila, Javor, Otadžbina, Srđ, osnovao je i pevačko društvo Gusle, a kada je osnovan časopis Zora bio je jedan od urednika. Bio je predstavnik Mostara u Narodnoj organizaciji, međutim već sledeće godine, 1908. Šantić kreće zdravstveno da oboljeva.
Za vreme aneksione krize u Bosni i Hercegovini, zajedno sa Svetozarem Ćorovićem i Nikolom Kašikovićem odlazi u Italiju stavljajući se srpskoj vladi na raspolaganje, to će isto učini i početkom Balkanskih ratova. Kada su ga austrijske vlasti proterale iz Mostara otišao je da živi u Konjic.
Tokom života je objavio veliki broj dela, najpozantija su: Hasanaginica, Na starim ognjištima, Anđelija, Nemanja i Pod maglom. Najpoznatije Šantićeve pesme su: Emina , Ne vjeruj, Ostajte ovdje, Pretprazničko veče, Što te nema?, Veče na školju, O klasje moje, Moja otadžbina, Mi znamo sudbu, Boka, Pod krstom, Kovač.
Aleksa Šantić se družio sa Osmanom Đikićem, Jovanom Dučićem, Svetozarom Ćorovićem. Đikiću je čak rekao da je hrabriji do njega jer se borio za ljubav.
Kakvi smo pjesnici - drugi će reći. A ja tebi da kažem: hrabriji si čovjek od mene. Tvoja ljubav prema Zori pobijedi i vjeru i naciju i čaršiju. Ti svoju ljubav oženi, a ja?... Malo je Osmana Đikića, malo... Zato te, brate, kao pjesnika volim, a kao čovjeka i volim i poštujem...
Aleksa Šantić preminuo je od tuberkuloze 3. februara 1924. godine, a sahranjen je u Mostaru na Novom groblju. Po njemu mnogo ulica i škola u Srbiji i Republici Srpskoj nose ime, ima spomenike u Mostaru i u Beogradu, na Kalemegdanu.
Po životu Alekse Šantića snimljen je film Moj brat Aleksa.
IZVOR: YT / Gervasius Twinkleminkleson
Ko je bila ŠANTIĆEVA EMINA?
Autor: Redportal.rs
