NAUKA: Ako se sećanja formiraju već sa tri meseca, zašto se ne sećamo ranog detinjstva? 🤔

Moć hipokampusa 🧐

Prema najnovijim istraživanjima, deo mozga odgovoran za procesuiranje pamćenja je aktivan kod beba već sa tri meseca, uprkos tome što se nije do kraja formirao.

Taj deo mozga se naziva hipokampus, i on je jedan od najvažnijih oblasti našeg uma. Uopšteno gledano, hipokampusu je potrebno nekoliko godina da bi narastao do svog punog potencijala. Upravo ovaj podugačak period razvoja je često citiran kao glavni razlog zašto ne možemo da se sećamo našeg najranijeg perioda detinjstva.

pročitajte još

Da li ljudski um naliči univerzumu ili univerzum ljudskom umu? 🤔

Nova otkrića koja ukazuju da hipokampus može da čuva sećanja i kod beba, u potpunosti je potresao dasadašnju koncepciju funkcionisanja sećanja u najranijem periodu razvitka čoveka. U studiji, objavljenoj u časopisu Current Biology, autori ove studije predstavljaju novu teoriju u kojoj izlažu podatke u prilog tvrdnji da su bebe sposobne za tzv. statističko učenje, ali da ne mogu da uče iz tzv. epizodnog sećanja.

Statističko sećanje se odnosi na sposobnost prepoznavanja, razumevanja i predviđanja šablona koje nam pomažu da razumemo našu okolinu.

Epizodno sećanje je sposobnost izvlačenja specifičnih sećanja. U prethodnim radovima, smatralo se da sposobnost statističkog sećanja nastaje tek nakon punog razvitka sposobnosti epizodnog sećanja. Prema autorima ove studije, podaci su u kompletnoj kontradiktornosti sa naučnom normom.

pročitajte još

NEUROLOGIJA: Svađa oko kontroverznih tema više aktivira mozak 🧐

Kako objašnjava glavni autor studije, profesor Nik Turk-Braun:

Suštinska misterija o ljudskoj prirodi je da se ne sećamo apsolutno ničega od rođenja do ranog detinjstva. Opet, sa druge strane, baš u tom trenutku učimo najviše krucijalnih stvari. Sve od toga kao hodati, jezika, objekata i njihove uloge u prostoru, hrane i ishrane pa sve do društvenih odnosa.

Da bi do kraja razjasnili ovu misteriju, naučnici su skenirali mozgove 17 beba, u starosti od tri meseca do dve godine, dok su pomatrale dve različite serije slika. Jedne su bile nasumične, kontekstualno nepovezane slike, dok su druge sadržale slike koje su se pojavljivale u okviru prethodno isplanirane jasne strukture i redosleda, sa jasnim šablonom koji se može naučiti i ponoviti.

Nakon skeniranja, podaci su pokazali da se hipokampus aktivira tokom posmatranja struktuiranih slika kod svih beba, nezavisno od stupnja razvoja njihovog hipokampusa. Ovaj podatak je naveo naučnike samo na jedan zaključak - starost i veličina hipokampusa nema nikakav uticaj na kapacitet uma za statističkim učenjem.

pročitajte još

NAUKA: Mozak ljudi je posledica istrebljenja velike divljači? 🤯

Kako je navedeno u samoj studiji:

Sposobnost statističkog učenja se pojavljuje u hipokampusu na taj način da zaobilazi neurone odgovorne za epizodno pamćenje. Stoga hipokampus poseduje sposobnost statističkog učenja čak i u umu beba, i to pre epizodnog pamćenja.

I kako se na kraju nadovezuje i sam profesor Turk-Braun:

Kako se menja povezanost i rast ovih neurona , mi na kraju razvijamo i sposobnost da čuvamo pamćenje. Ali naše istraživanje pokazuje da, čak iako ne možemo da se setimo najranijih događaja iz vremena najranijeg detinjstva, ona se svejedno "snimaju i čuvaju" i to na onaj način koji nam omogućava da učimo iz njih.