Kako se navodi, radikalne promene u našem sistemu proizvodnje hrane su potrebne da bi se izborili sa sve većim postotkom neuhranjenih i gladnih osoba na Zemlji. Posebno pored problema poput klimatskih promena, degradacije zemljišta i epidemija.
Istraživači sa Univerziteta Cambridge tvrde da naše zalihe hrane se ne mogu osigurati u budućnosti samo tradicionalnim izvorima hranjivih materija i klasičnim uzgojem, oni iznose predlog da se mora uvesti specijalno dizajnirani i visokotehnološki sistem koji će proizvodit nove tipove hrane koji smanjuju posledice po prirodnu sredinu. Podaci su objavljeni danas u časopisu Nature Food.
HRANA koja je na LOŠEM GLASU a trebalo bi da je jedemo
Prema njihovim podacima, broj neuhranjenih osoba u svetu bi bio eliminisan uzgojem algi spirulina, potom jestivih bakterija hlorela, različitih larvi insekata (poput onih od muva), mikoproteina (proteina dobijenog od algi) i makro algi. Ove vrste hrane su već privukle pažnju jer su odista prepune belančevinama i predstavljaju održive alternative tradicionalnim biljnim i životinjskim izvorima hrane.
Proizvodnja ove "hrane budućnosti" može kompletno promeniti način na koji naša poljoprivreda funkcioniše. One mogu da se uzgajaju na masovnoj skali, u modularnim i kompaktnim sistemima koji su idealni za urbane sredine ali i za izolovane zajednice. Prema savetu naučnika, idealno bi bilo da se ovi tipovi hrane proizvode lokalno u malim zajednicama i time smanjili njihovu zavisnost od svetskih mreža trgovine i izvora prehrambenih proizvoda.
MLEKO OD BUBAŠVABA moguća SUPERHRANA ZA LJUDE? 🧐
Kako objašnjava doktor i autor studije Asaf Tzakor, istraživač u Centru za studiju egzistencijalnog rizika pri Univerzitetu Cambridge:
Hrana poput Saccharina latissima (sećerna alga), muva, crva i jednoćelijskih algi poput hlorele, imaju potencijal da budu zdravi izvori proteina koji imaju sposobnost da nam reše problem gladi u svetu. Naš trenutni sistem proizvodnje i dostave hrane je duboko problematičan. Izložen je plejadi rizika, od poplava do promrzlina, suša, patogena i parazita. Da bi osigurali za budućnost naše zalihe i sposobnost da proizvedemo dovoljne količine hrane, moramo kompletno da integrišemo nove sisteme proizvodnje novih namirnica.
Problem gladi je najveći i najtrajniji problem sa kojim se čovečanstvo suočava. Preko 2 milijarde ljudi je na neki način ugroženo, da li stalnim ili periodičnim, nemogućnošću da se prehrani - od toga čak 340 miliona su deca.
Hrana koja LEČI srce 💓
NAUKA: COVID-19 i PSEUDONAUČNICI
Autor: redportal.rs