Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Veliki Petak koji je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.
U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrist je mučen i bičevan. Pontije Pilat je predao Isusa Judejima, uz opasku da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakvu krivicu, i da je čovek nevin.
Judeji su shvatili da jedino što mogu da urade Isusu je da ga muče. ali ne i da ga osude. Kako bi Isus ipak bio kažnjen rekli su Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, i da za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.
Pošto se to dešavalo uoči Pashe, najvećeg jevrejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Narod je tražio Varnavu, a za Isusa hrista su tražili raspnuće.
Kako bi na svakakve načine mučili Hrista stavili su mu trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, 2000 godina kasnije, nosi ime Ulica bola.
Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosli Krst Stradanja.
Na brdu Golgota su postavili 3 krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine.
Kad je, oko 3 č. po podne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda se pobunila protiv nepravde i zločina jer je sve to Božija tvorevina. Prisutni su u trenutku Hristove smrti mogli da vide pomračeno sunce, otvorene grobove, zemlju koja se trese, kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo, a stene su pucale. Na ovaj način su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti Živoga Boga.
Kapetan koji je stražario kod krsta, rekao je da je taj čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas.
Pored Krsta je ostala Bogorodica sa apostolom Jovanom, Marijom Magdalinom i još nekim ženama. Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga sina.
Josif iz Arimateje je otišao kod Pilata i molio ga za dozvolu da se sa krsta skine Hristovo telo i da se sahrani. Običaj je bio da telo stoji nekoliko sati na krstu, međutim, pošto je subota bila neradan dan, Pilat je dozvolio da ga skinu u petak i da ga sahrane. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koju je Josif bio pripremio za sebe. Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, na ulaz su navalili ogroman kamen. Rimljani su postavili straže unaokolo, plašeći se da hrišćani ne uzmu telo.
U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici u najvećem redu i sa dubokim poštovanjem, prilaze Plaštanici i celivaju je.
Na Veliki petak se strogo posti na vodi, zato što sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je On Sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama.
IZVOR: YT / Телевизија Храм
Na ovaj tužni praznik se ne služi liturgija, osim kada su Blagovesti. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Ne peva se i ne veseli se od Velikog četvrtka do Vaskrsa. Ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Autor: Redportal.rs
