Istraživači su otkrili nivoe radioaktivnog elementa cezijum-137 u američkom medu. Iako je nivo cezijuma-137 daleko ispod količina koje mogu naneti štetu. On je siguran i ukusan, ali pokazuje dalekosežne i trajne posledice niza testiranja nuklearnih bombi tokom 20. veka.
- Ne pokušavam da kažem ljudima da ne smeju da jedu med. Hranim svoju decu medom. Sada jedem više meda nego kad sam započeo ovaj projekat - rekao je Džim Kaste, vanredni profesor na Univerzitetu William & Mary, čije je istraživanje na ovu temu objavljeno u časopisu Nature Communications.
Istraživanje je započelo kao seminar za brucoše 2017. godine. Dok je predavao geologiju - radioaktivno zagađenje, Kaste je želeo da demonstrira svojim studentima uticaje ispitivanja H-bombe (hidrogenske bombe) sprovedenih u Novom Meksiku, Nevadi i Juti u SAD-u. On je zamolio studente da ponesu neku biljnu hranu iz lokalnog izvora nakon prolećnih praznika da bi ih testirali na cezijum u laboratoriji. Većina proizvoda prikazala je sitne detekcije cezijuma, ali med sa farme u Severnoj Karolini bio je 100 puta topliji od ostatka.
IZVOR: YT / William & Mary
- Nisam mogao da verujem, zaista. Ponovo sam ga izmerio, jer sam mislio da se nešto dogodilo sa kontejnerom ili je moj detektor glup. Reprodukovao sam merenje. I bilo je, opet, 100 puta vruće od bilo koje od ove druge hrane - rekao je Džim.
Zatim su proširili istraživanje analizirajući tegle sa medom iz različitih regiona Severne Amerike. Ukupno je testirano 122 uzorka meda, a 68 od njih sadrži različite količine cezijuma-137. Florida, Džordžija i Južna Karolina su najčešće radioaktivne, dok su države severno od Virdžinije imale samo 12 uzoraka od ukupno 40 koji sadrže cezijum-137. Ostaje otvoreno pitanje kako su pčele tako dobre u sakupljanju jednog od najopasnijih izotopa u istoriji?
Kaste ima hipotezu. Radioaktivni otpad je bačen visoko u atmosferu, zahvaljujući intenzivnim gradijentima pritiska reakcija cepanja. Mnogo toga je palo nazad i ostalo u svom rodnom mestu, dok je ostatak odnesen na istok i vraćen na Zemlju kišom. Kako je cezijum-137 ležao na zemlji, najviše smisla bi imalo da se „radioaktivni“ med pronađe na mestima sa više padavina. Ali njegov tim je zapazio drugu korelaciju. Nisu padavine bile u korelaciji sa sadržajem cezijuma-137, već nivoi kalijuma u tlu.
Kalijum je neophodan element za rast biljaka. Atomi kalijuma izgledaju vrlo slično atomima cezijuma-137, a biljke misle isto. Kada je zaliha kalijuma mala, moguće je da biljke snižavaju svoje standarde i grabe sledeći raspoloživi element, a to je u ovom slučaju radioaktivni izotop iz doba hladnog rata. Potom pčele nailaze na nektar koje ga prenose u njihove košnice i u med.
Kaste ovim istoče dugoročne uticaje zagađivača na životnu sredinu.
U poslednjih 50 godina najmanje PIVA popijeno 🍻
Mišje lane veličine olovke rođeno u zoo-vrtu 🦌
Otkrili novu vrstu DINOSAURUSA 🦕🦖
Autor: redportal.rs
