Moji su drugovi guslari rasuti 😔: U moj rodni grad bih vratio njegove ljude, evo, recimo, nekih tridesetak hiljada
Ako ste strastveni korisnik Tvitera, verovatno vam je za oko zapao Ђет Милоје и десет љутих гуслара, ali i priča o tome kako je izabrao svoje avatar ime na ovoj mreži. Naime, on se sa svojim prijateljima nekada davno da bi glasao na jednoj radio-stanici za muzičku želju po izboru predstavio kao Đet Miloje iz Kuvajta. 😅 Sećajući se ove legende, tako je nastalo i njegovo avatar ime. 😎
IZVOR: TW / @cetverogrbidjet
Međutim, iza avatara Ђета Милоја stoji latentni filozof, umetnik, bloger, Mostarac i Beograđanin, slavenofil, vernik, tviteraš i humorista. Zato smo odlučili da napravimo intervju sa njim.
Urbana legenda o Đedu Miloju iz Kuvajta nam je poznata... A ko bi mogli, pored Dada, da budu 10 ljutih gusara, gde su oni danas i šta rade 😊?
U pitanju su guslari, a ne pirati. Pa u principu 10 ljutih guslara se ne odnosi nužno na ljude sa kojima sam se intenzivno družio, komunikativan sam (što se i na Tviteru vidi) i nekako još kao klinac kad bih upao u kakvu fizičku interakciju sa više lica, u narodu poznatiju kao tuča, nekako je uvek tu bilo nekoliko ljudi, obično starijih momaka da me zaštite i obezbede "ferku". Znate i sami koliko jednom življem klincu znači podrška gradskih faca.
Gde su sada? Dobro pitanje, možda bi Bajaga imao odgovor? "Moji su drugovi guslari rasuti...."
Tehnologija se stalno unapređuje, ali radio kao medij izgleda nikada neće sasvim izaći iz mode. Šta misliš zašto? 📻📻📻
Radio je čudo tehnike, zauvek će to ostati, radio-programi su zanimljivi svakome. Danas ima toliko radio-stanica da je potpuno nemoguće naći neku koja ne odgovara vašim interesovanjima, muzičkom ukusu, pa i političkim stavovima. Svet u kom živimo je u pokretu, vrlo malo je mirovanja, sve oko nas je dinamika, fluid, tu radio dođe kao deo toga jer je stalno prisutan, dok vozite ili kucate mesečni finansijski izveštaj, kopate baštu ili šetate psa teško da možete gledati televizijski program. 📺
Koje ste pesme guslari i ti, pored Pedra, držali u vrhu plejliste tada i šta misliš što je Pedro bio toliki hit? 🎼🎵
U principu imali smo svoje plejliste, a u našem malom gradu postojala je interakcija sa jednom i jedinom radio-stanicom, čiji nam izbor muzike i nije baš bio omiljen. Sećam se jednom (opet Dado) zove u nekakvu emisiju, kao odgovara na pitanje i ima pravo na muzičku želju. On da im zada nemoguću misiju: Iron Maiden 666 the nomber of the beast. I dok je spustio slušalicu, poznata numera počinje da izlazi iz zvučnika, a mi šokirani što u našoj čaršijskoj radio-stanici uopšte znaju da postoji to što smo tražili. 😱
A sad kad se osvrneš unazad, najveća krindž pesma na koju se tvoja generacija ložila?
Jao ta reč "krindž" 🙄. Baš je ne volim! Šta znam, kad su ljudi slušali kojekakve Tvinse, ("idi od mene na drugu stranu, pa tamo puši marihuanu"), Mobi Dikove ("rodićeš mu sina, direktora mlina")... Bilo je mnogo buke koja je ličila na muziku i mnogo šunda koji je ljudima sa drugačijim ukusom možda delovao kao poezija. Lično sam mnogo šarao i imao afinitete prema raznim muzičkim pravcima. Kad se pojavio pokojni Gru, Montenigersi i slično, skakutao sam okolo kao nešto repujući, znao sve njihove tekstove, i verujte da ih danas volim čuti. Slušao se Haustor, Azra, Ekatarina, razni strani rok, metal, grandž, pank bendovi, ali i Đoko Koprivica i Krajišnici, Lice sa suzama radosnicama, sve u svemu, vrlo šareno. 🎧🎤🎶🎵🎷🎸🎹📯🎼
Zdravica koju bi svaki domaćin morao da zna... 😎
Zdravica narodu srpskom čika Ljube Ršumovića. 🥂🍷🍾
Ima li tvoj Jabučilo krila? I zašto je Jabučilo lepši od Pegaza?
Naravno, njegova krila su još tu, Anđelija nije uspela da mu naudi. 😎 To je lično Jabučilo, konj Momčilov, razborit, bistar, konj koji je strateg, junak, vitez, govori ljudskim glasom i vojvoda ga ne doživljava kao životinju nego kao osobu i sebi ravnog saborca, a pored svega toga je magičan i lep.
Na šta vlažiš pored književnosti 😅?
Volim čut dobru pesmu, volim zapevati, zapaliti lulu, i popiti čašicu, u sve manjim količinama. Hedonista sam koliko je to moguće u ovom brzom svetu. Volim umetnost bilo koja vrste i sebe smatram filozofom i umetnikom na razne načine. Jedino što prema reklamnoj mašineriji filma uzgajam sve veću odbojnost i prezir. U filmu je umetnost postala raritet. 📺📽🎬
Zašto bi naš narod trebalo bolje da upozna slovenska božanstva i šta je tebi najzanimljiviji običaj starih Slovena koji je zadržan u hrišćanskoj tradiciji?
"Nosce te ipsum" - zašto bi narod trebalo da upozna samoga sebe? Zanimljivo pitanje. Slavenska mitologija je deo nas, našeg bića i našeg genetskog pamćenja. Van pameti mi je da jedan Srbin, Slaven, bolje zna grčku nego svoju mitologiju, nije mi jasno zašto je uopšte nametnuta ta priča u našem obrazovanju. Krsna slava, badnjak, umivanje cvećem na praznik Cveti. To je uopšteno, mada je naš kako ga sada nazivaju "rodnoslavni" paganizam duboko uvrežen u našoj religioznosti koja se, ako ćemo pošteno, kod većine Srba svodi više na tradiciju nego na duhovnost u hrišćanstvu. Čudan smo mi narod, slabo smo religiozni, ali ne postoji narod u svetu koji lakše prihvati da umre baš za tu veru od nas.
Da možeš da budeš jedan od junaka Nevesinjske puške na 10 dana, koga bi odabrao i zašto?
Foto: Vikipedija/Nepoznat autor
Petar Mrkonjić! Kralj prerušen u jednog od ustanika. To je u našoj istoriji jedan od Artura za Okruglim stolom, s tim što mi svoje Arture ne moramo izmišljati. 😉
Zašto je nevesinjski krompir brendirani proizvod? 🧐
Zato što se kvalitetom nametnuo kao brend. To je jedna od kultura koja vrlo dobro uspeva u planini, a u Nevesinju na oko 900 metara nadmorske visine, pritom ipak blizu Mediterana, skrivenom među planinama, bez industrije, bez nekih velikih zagađivača zraka, vode i zemljišta, to što proizvede mora biti zdravo i ukusno. 🥣
Šta bi promenio u svom gradu, a šta bi voleo da zauvek ostane isto?
U svoj rodni grad bih vratio njegove ljude, evo, recimo, nekih tridesetak hiljada nas koji smo svuda po svetu, tek onda bi grad najzad bio Mostar, a ne neki njegov odraz u iskrivljenom ogledalu, mada to je već domen mašte. 😔
Foto: Vikipedija/Vikipedija
Šta ima Mostar što nema nijedan drugi grad na Balkanu? 🤔
Mostar ima džudžana, saransak, kavade, karpuzu i bezbroj drugih izraza koje niko osim Hercegovaca ne razume. Ima Stari most i još stariji most koji se zove Kriva Ćuprija, a građen je kao probna maketa za buduću konstrukciju poznatog starog mosta. Nalazi se na rečici Radobolji, nekoliko stotina metara od Starog mosta. Stari most ima više imena. Jedno od njih je Šuplja ćuprija, a to je zbog toga što je njegov luk zaista šupalj i u njega je nekada moglo da se uđe iz kula sa obe obale Neretve. Na levoj obali su još uvek sačuvani ostaci lavirinta koji je u suterenu kule i služio je kao ulaz u kulu koji su koristili mostari po kojima se grad i zove. Oni su sa kula kontrolisali most.
Mostar ima 6 reka, pravoslavno groblje jedino u svetu gde su nadgrobni krstovi okrenuti u smeru sever-jug. Ima i u vreme svoje gradnje najveći pravoslavni hram na Balkanu koji je sagrađen od 1/3 priloga vernika, 1/3 novca darovanog sa ruskog carskog dvora i 1/3 od otomanskog sultana. Tu je i nekoliko starih džamija, meni najlepša Karađozbegova, katolička Biskupija i pravoslavni Vladičanski dvor i Eparhiju ZHiP.
Mostar ima liske, to je poseban soj ljudi koji žive za humor, i uglavnom se time bave. Mostar ima vrlo živu istoriju 3 naroda, četvrti smo, nažalost, izgubili, Jevreji Sefardi su u Drugom svetskom ratu i posle njega potpuno nestali iz Mostara, dok su 3 preostala naroda kao nekakve 3 tečnosti, naporedo teku niz kotlinu, ivicama se mešajući, no ipak zadržavajući svoje osnovne karakteristike. Mostar ima Šantiće, Ćoroviće, Šole, Eminu, Osmana Đikića, Peru Zupca, Suljaginu Fatu i Vujovića Daru. Mostar ima podvodno carstvo i mitska bića u Neretvi, legendu o Žutom i izreku koja će zauvek ostati : "Nagrabusio ko Žuti!" (Dobro, nije baš nagrabusio, koristio sam kulturniji izraz). Ma Mostar, čoveče, ima deo bilo koga ko je ikada prošetao kaldrmom Kujundžiluka. Prosto ti uzme deo duše i umesto nje zalepi uspomenu na sebe. Mostar ima sve, ali da nema Mostarce, ne bi imao ništa. Ljudi su jedino što ga čini mestom vrednim pomena ili sećanja, sve ostalo je nebitno i bezvredno.
Da li su mostarske kiše iste kô u pesmi Pera Zupca ili bi im dodao još neki opis?
Mostarske kiše nisu iste kao u Zupčevoj pjesmi, lepše su i romantičnije, čak ni zlato Pero Zubac nije mogao da ih dostojno opeva, pred njima je bio mutav i nemušt. 🤐
Beograd je za tebe...?
Beograd je deo mog života, proveo sam tamo neko vreme i zaista bilo kakve sklonosti i želje da imaš, bilo kakav da si karakter, to je jedino mesto na Balkanu u kojem možeš da se pronađeš... Na stranu to što sam prihvatio ime koje mu je moj rođak nadenuo - Sivograd - ipak ga volim kao jedan od svojih gradova. Žao mi je jedino što se Beograd uporno trudi da bude sve osim prestonica Srba. Da, vrlo je siv, ali u tom sivilu se može pronaći mnogo iskričave lepote, pa i duhovne svetosti. Kao što rekoh, naći ćeš u njemu ono što tražiš. 🧐
Zašto gotiviš Tviter?
Tviter je mesto slobode mišljenja i reči, to je antički trg na kom istovremeno sede Sokrati, Aristoteli, Seneke, Dekarti i razni drugi filosofi različitih epoha. Jedina mana Tvitera je što je to mesto na kom je razuzdana i bolest, mržnja, psovka i slično. Sve te pojave su procentualno istog kvantiteta kao i u stvarnosti, s tim što se ogoljenije i lakše dostupne.
Šta misliš, posle tebe kog tviteraša bi trebalo da intervjuišemo?
Dalibor Popović Pop (@vinogradarski).
Poruka za naše gledaoce, čitaoce i slušaoce?
Iza lažnog imena na društvenim mrežama možda možemo sakriti svoj identitet od drugih ljudi, od sebe ipak ne, tako da svaka napisana reč, bilo da je ona lepa ili ružna, pohvala, uvreda, podrška ili osuda, postaje naš doživotni saputnik. Od naše volje pri odabiru pristupa prema sagovorniku zavisi da li ćemo je nositi kao mirisni cvet na duši ili savesti ili ugnojenu ranu koja će našu dušu boliti i svrbiti kroz večnost koja je pred njom. Dakle, birajte reči, reč je moćna, pa setite se samo da je Ona lično stvorila svet! 🌏🌎🌍
Autor: redportal.rs
