Englesku kovanicu "Intermittent fasting" bismo najbolje mogli prevesti sa povremeno gladovanje ili povremeni post. Zbog religijske konotacije, čini se da je gladovanje bolja opcija.
Ovaj način ishrane poznat je već dvadesetak godina, ali čini se da je u poslednje vreme dosta popularan širom sveta. Svodi se praktično na deobu dana na dva perioda: 1) period kada se unosi hrana; 2) period kada se gladuje.
U periodu gladovanja važno je ne unositi ni jedanu jedinicu energije. Dakle zabranjeno je "varanje gladi" različitim grickalicama koje nisu obrok. Jer ko vara glad, vara i sebe 🤣
Takođe, zabranjena su i sva pića koja sadrže bilo koji oblik ugljenih hidrata. Dakle, svi sokovi, pa čak i oni napravljeni samo od ceđenog voća. To ostavlja samo vodu, kafu i čaj (BEZ DODAVANJA ŠEĆERA!) kao opcije za konzumaciju u toku perioda gladovanja. Deluje nemoguće? 😏
E sada, postoji dosta varijacija na temu povremenog gladovanja, koje podrazumevaju različite rasporede perioda jela i gladovanja, ali najuobičajeniji je tzv. model 16:8 koji podrazumeva 8 časova u toku dana u okviru kojih je unos hrane dozvoljen i preostalih 16 časova kada se gladuje.
Foto: The Bridge
Stvar je u tome da u dugom periodu gladovanja, kada organizmu ponestane ugljenih hidrata koje može da troši pretvarajući ih u energiju za svakodnevno funkcionisanje, on automatski prelazi na razlaganje masti i njihovu potrošnju kao "goriva".
Stoga se izbegava gubljenje mišićne mase dok se gube masne naslage, što je i cilj svake dijete. Zbog toga što proces razlaganja masti počinje tek nakon što organizam utroši sve ugljene hidrate, mnogi nutricionisti preporučuju kombinaciju fastinga sa low carb ili čak i keto ishranom. Logično, kada se jede manje ugljenih hidrata, produžava se period trošenja masnih naslaga kao pogonskog goriva organizma.
Povremeno gladovanje dobro je za uštedu vremena za spremanje obroka, kao i za ljude koji baš i ne mogu da budu revnosni u pridržavanju prilikom izbora namirnica i količine hrane koju pojedu za jedan obrok. 😁
Postoje tvrdnje da je povremeno gladovanje zbog toga što pokreće proces autofagije izuzetno efektno i kada je reč o prevenciji karcinoma, međutim ove tvrdnje još uvek nisu dobile sve naučne potvrde.
Međutim, kako je svaki organizam priča za sebe, svaka vrsta ishrane treba da bude prilagođena konkretnoj osobi, uz neophodnu pomoć nutricioniste. Jer kao što povremeno gladovanje može imati mnogo pozitivnih efekata za pojedine ljude, tako može imati i štetne nusefekte za druge osobe.
Iako će vam majka reći da se od gladovanja možete samo razboleti, dok će vas društvo možda ubeđivati kako je to jedini ispravan način ishrane, najbolje je da odgovor potražite kod svog nutricioniste.
Autor: redportal.rs
