Pojava da se toplija voda brže mrzne od hladnije bila je poznata još Aristotelu. U srednjem veku, došlo je do diskusije među naučnicima kao što su: Rodžer Bejkon, Đovani Marliani, zatim u kasnom srednjem veku: Fransis Bejkon i Rene Dekart, koji su pokušali da daju recionalno objašnjenje ovog fenomena.

Ovaj fenomen zove se Mpemba efekt i otkrio dečak iz Tanzanije dok je pravio sladoled. Naime, student Erast B. Mpemba, je kao srednjoškolac kod profesora Eugena Maršala u Mkvava školi, pravio sladoled. Pomešavši vrelo mleko sa šećerom, bez prethodnog hlađenja, stavio ga je u frižider. To je proizvelo izvanredan efekat – njegov sladoled od toplog mleka se brže zamrzao od sladoleda drugih studenata sa ohlađenim mlekom.

Međutim, neki načinici smatraju da ovaj efekat ne postoji. Jedno od verovatnijih rešenja ovog efekta bilo bi isparavanje – količina vode izgubljena isparavanjem može biti jedan od faktora koji utiču na brže zamrzavanje početno toplije vode. Međutim, isparavanje nije dovoljno za objašnjavanje ovog efekta.

Drugi naučnici su se u novijim istraživanjima fokusirali na svojstva vodonikovih veza kao moguće rešenje. Kad se voda greje, slabije veze se prekidaju, a grupe molekula se formiraju u strukture koje mogu da se preoblikuju u kristalne strukture leda kao početne tačke leđenja. Da bi se hladna voda na ovaj način preoblikovala najpre se slabe veze među vodonikovim atomima moraju prekinuti. Dakle, u vrućoj je vodi veći udeo jakih veza između vodonikovih atoma nego u hladnoj vodi, i zato se slabe veze lome kako temperatura raste. Ali ovu hipotezu je potrebno i dokazati.

Iako je sam efekt priznat od strane fizičara, nikako nisu mogli da ga objasne. Zbog čega se vruća voda brže smrzava od hladne čija je temperatura mnogo bliža tačci smrzavanja?

Autor: redportal.rs