Kada je Aleksandar Veliki umro u Vavilonu 323. p. n. e, prema istorijskim izveštajima, njegovo telo nije počelo da pokazuje znake raspadanja punih 6 dana.
Starim Grcima je ovo potvrdilo ono što su svi mislili o mladom makedonskom kralju i ono što je Aleksandar verovao o sebi - da on nije bio običan čovek, već bog. Sa samo 32 godine, osvojio je carstvo koje se protezalo od Balkana do modernog Pakistana i bio je spreman za druge invazije kada se razboleo i umro posle 12 dana mučne patnje. Od tada, istoričari raspravljaju o njegovom uzroku smrti, predlažući sve, od trovanja malarijom, trbušnim tifusom i alkoholom do ubistva jednog od njegovih rivala.
Ali u bombardovanoj novoj teoriji, naučnik i praktičar kliničar sugeriše da je Aleksandar možda bolovao od neurološkog poremećaja Guillain-Barre sindroma (GBS), koji je prouzrokovao njegovu smrt. Takođe tvrdi da ljudi možda nisu primetili nikakve neposredne znakove raspadanja na telu iz jednog jednostavnog razloga - jer Aleksandar još nije bio mrtav.
Kako dr Ketrin Hal, viši predavač na Medicinskom fakultetu Dunedin na Univerzitetu Otago na Novom Zelandu, piše u članku objavljenom u The Ancient History Bulletin, većina drugih teorija o tome šta je ubilo Aleksandra usredsredila se na mučnu groznicu i bol u trbuhu koji je pretrpeo u danima pre nego što je umro. U stvari, ističe ona, takođe je poznato da je tokom svoje bolesti razvio "progresivnu, simetričnu, uzlaznu paralizu“. I premda je bio veoma bolestan, ostao je compos mentis (u potpunosti kontrolišući svoje mentalne sposobnosti) sve do pred samu smrt.
Hal tvrdi da GBS, retki, ali ozbiljni autoimuni poremećaj u kojem imuni sistem napada zdrave ćelije nervnog sistema, može objasniti ovu kombinaciju simptoma bolje od ostalih teorija za Aleksandrovu smrt. Ona veruje da je on možda obolio od infekcije Campylobacter pylori, u to vreme uobičajenom bakterijom. Prema Halu, Aleksandar je verovatno dobio varijantu GBS-a koja je proizvela paralizu bez izazivanja zabune ili nesvesti.
NAUKA: Tvrde da su pronašli lek protiv starenja
Iako nagađanja o tome šta je tačno ubilo Aleksandra nisu nova, Hal ubacuje krivicu sugerišući da možda nije ni umro kad su ljudi mislili da jeste. Ona tvrdi da bi sve veća paraliza koju je Aleksandar pretrpeo, kao i činjenica da je njegovom telu trebalo manje kiseonika dok se gasilo, značila da je njegovo disanje bilo manje vidljivo. Budući da su se u davnim vremenima lekari oslanjali na prisustvo ili odsustvo daha, a ne na puls, da bi utvrdili da li je pacijent živ ili mrtav, Hal veruje da je Aleksandar možda lažno proglašen mrtvim pre nego što je stvarno umro.
NAUKA: Kako su trenirali Spartanci?
Autor: redportal.rs
