Izumrli hominid, koji je poznat pod nadimkom hobit, izgleda da nije daleki rođak modernih ljudi kako se prethodno verovalo. Umesto toga, izgleda da su hobiti dalji rođaci druge vrste misterioznih hominida - denisovaca. Ali postoje velike indikacije da su se mešali sa modernim ljudima na ostrvima jugoistočne Azije.
Iako smo danas samo mi preživeli, nekada davno mnogo više vrsta ljudi je živelo na planeti Zemlji. Na primer, prethodna istraživanja su smatrala da je Homo erectus najverovatnije naš predak; on je taj koji je izašao iz Afrike pre 1,8 miliona godina. Nasuprot tome, moderni ljudi su migrirali iz Afrike pre samo 200.000 godina.
Ostrvo hobita 💗
U poslednjih 20 godina istraživači su otkrili mnoge nove grane razvoja homo vrste i mnoge nove vrste ljudi - posebno na ostrvima jugoistočne Azije (Bruneji, Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Istočni Timor). Ovi preci ljudi uključuju i izumrlu vrstu Homo florensis, kao što smo naveli poznatiju pod imenom hobit zbog svoje minjaturne građe, kao i još manju varijantu Homo luzonensis. Obe vrste hominida (ljudi) preživele su do pre 50.000 odnosno 60.000 godina. Što može da znači da su živeli zajedno sa modernim ljudima.
U nekoliko poslednjih radova na ovu temu počeli su da izviru podaci koji ukazuju da ne samo da su se izumrle vrste ljudi vremenski poklapale sa hominidima jugoistočne Azije, već da su se i mešale sa njima. Na primer, DNK izvučen iz fosila ukazuje da su se preci modernih Papuanaca i ljudi iz južne Azije mešali sa misterioznim denisovcima (bliskim rođacima neandertalaca).
Iako moderni ljudi u ovom regionu imaju relativno veliki postotak denisovske DNK, što ukazuje na veliki postotak mešanja, nijedan denisovski fosil nije pronađen. Jedini fosilni ostaci denisovaca su pronađeni daleko odatle: u Sibiru i na Tibetu.
HOMO SAPIENS: Evolucija modernog čoveka 🐵
Najnovija istraživanja upravo ukazuju da su minijaturni hobit (Homo florenzis) i još manji Homo luzonensis zapravo južni denisovijanci. Studija sa detaljnom analizom podataka objavljena je 22. marta u časopisu Nature Ecology and Evolution.
Da bi detaljno rasvetlili istoriju ostrva jugoistočne Azije, naučnici su analizirali više od 400 genoma iz celog sveta, uključujući i preko 200 sa ostrva jugoistočne Azije i sa Nove Gvineje. Istraživači su se posebno dali u lov na genetske sekvence koje su drugačije od onih koje se pronalaze kod modernih ljudi.
Studija je odmah potvrdila prethodni rad, koji je utvrdio da postoji veliki procenat DNK denisovaca u ovom regionu - čak od 3% do 6%.
Podaci ukazuju na nekoliko mogućnosti. Prva je da su Homo florenzis i Homo luzonensis veoma daleki rođaci modernih ljudi, koji su evoluirali od Homo erektusa (ili od slične prastare linije hominida) i da su samim tim denisovci kompletno drugačija vrsta od njih. U ovom slučaju do mešanja ne bi moglo da dođe.
Druga, zanimljivija mogućnost, jeste da su oba minijaturna hominida bliža nama nego što smo mislili. U ovom scenariju ove ljudske vrste se genetski možda i toliko nisu razlikovale od ljudi. Ako je to slučaj, jedna od ili obe vrste su zapravo primerci denisovaca na jugu u južnoj Aziji, gde su se mešali sa modernim ljudima. Ova teorija bi savršeno objasnila visoki postotak denisovskog DNK kod današnjih ljudi ovog regiona.
Naravno, mnogi spore ovu teoriju, pa čak i koautor same studije Kris Stringer, koji zastupa tezu da su i Homo florenzis i Homo luzonensis živeli u regionu jugoistočne Azije još pre od 700.000 do 1 milion godina (daleko pre nego što su i denisovci nastali) tako da su hobiti prestari da bi mogli da se mešaju sa njima.
Ali u jednom se sve strane slažu: sledeći proboj u proučavanju daleke prošlosti ljudi dogodiće se upravo ovde - u južnoj Aziji.
NAUKA: Neandertalci su razumeli ljudski govor? 🤔
Autor: redportal.rs
