Koji književni pravac je Emil Zola stvorio i kome se divio?

Emil Zola ostaće upamćen kao ne samo jako značajan književnik već i kao borac za pravdu i istinu, heroj siromašnih i optuženih.

Proslavljeni fransuki romanopisac Emil Zola rođen je na današnji dan, 2. aprila 1840. u Parizu. Potiče iz mešovite porodice, otac mu je Italijan, a majka Francuskinja. Svoje detinjstvo provodi u južnom delu Francuske gde je njegov otac, radio kao inženjer na izgradnji vodosistema. Nakon smrti njegovog oca Emil Zola zajedno sa majkom nastavlja da živi u siromaštvu.

Kako bi se školovao Zola je dva puta polagao maturski ispit, ali nije uspeo da ga položi. Napustio je školovanje i zaposlio se ali ne zadugo. Po pričama Zola je dve godine živeo uvelikom siromaštvu, po nekim pričama Zola je bio toliko siromašan jeo vrapce koji su mu sletali na prozor. Zola se 1870. ženi Gabrijelom Milej.

Na sreću uspeo je da nađe posao kao službenik u jednoj izdavačkoj kući. Tako je i nastao njegov prvi roman Klodova ispovest. Nedugo zatim objavljuje još dva romana Tereza Raken i Madlen Fera. Inspiraciju za ciklus Rugon-Makarovi nalazi uu Balzakovoj Ljudskoj komediji.

Zola je još napisao i Trbuh Pariza, 1873, Jazbina 1877, Nana 1879, Žerminal, 1885, Čovek-zver, 1890, Kod ženskog raja, 1883.

U filmu Boško Buha možemo da vidimo repliku gde se pominje Žerminal od Emila Zole

IZVOR: YT / Вожд Карађорђе

Teoriju naturalizma prvi je oblikovao Emil Zola u raspravama Romanopisci naturalisti i Eksperimentalni roman, i u predgovoru romana Tereza Raken. Zola se vodio sa tri dela iz područja nauke koja će sačinjavati pravac naturalizam. Prvi je pozitivizam Ogista Konta koji stavlja težište na iskustvo i zadovoljava se činjenicama. Drugi je Klod Bernard sa delom Uvod u studije eksperimentalne medicine. Treći je činilac Ipolit Ten koji ističe tri temeljna obeležja koja određuju lik u književnom delu: sredina, nasleđe i trenutak. Naturalizam je podrazumevao primenjivanje dva ključna principa u književnosti: determinizam (ubeđenje da su lik, temperament i ponašanje posledica okolnosti i istorijskog trenutka) i eksperimentalni metod (sakupljanje određenih podataka u strogo kontrolisanim uslovima).

Zola se 1898. umešao u aferu Drajfus pomažući Alfredu Drajfusu, francuskom oficiru, koji je nepravedno osuđen za izdaju. Ova afera je u potpunosti podelila francusko društvo, zbog dužine trajanja jer je trajala 12 godina. Zola u svom otvorenom pismu pod nazivom Optužujem žustro napao francuske generale zbog nepravedne optužbe.

Emil Zola ostaće upamćen kao ne samo jako značajan književnik već i kao borac za pravdu i istinu, heroj siromašnih i optuženih.

Preminuo je 29. septembra 1902. u Parizu. Danas počiva pored Voltera, Žan Žak Rusoa, Viktora Igoa i mnogih drugih francuskih pisaca čija su dela izmenila tok francuske istorije.

Italijanska radio televizija RAI je ekranizovala njegov roman Kod ženskog raja.