Delimično zahvaljujući bici kod Termopila 480. p. n. e., u kojoj su male snage spartanskih vojnika ostale da se bore do smrti protiv znatno veće persijske vojske, ratnici Sparte odavno su poznati po svojoj vojnoj odvažnosti i upornosti. I danas reč Spartanac dočarava sliku strahovito spretnog, veštog borca, ravnodušnog prema bolu i strahu.
Kako su Spartanci postali toliko strahopoštovani? Jedan od faktora bila je agoga, sistem obrazovanja i obuke grčke grad-države, koji je koristio grube, ekstremne i ponekad surove metode za pripremu dečaka da budu spartanski građani i vojnici.
Agoga je imala za cilj da usadi vojničke vrline: snagu, izdržljivost, solidarnost. Ali sve je to postiglo uz veliku cenu, pretvorivši detinjstvo spartanskih dečaka u ono što bi danas moglo biti doživljeno kao traumatično iskustvo.
Prema drevnom grčkom istoričaru Plutarhu, koji je pisao nekoliko vekova nakon Spartinog procvata 400-ih godina p. n. e., Spartanci su počeli da razvijaju vojnike ubrzo nakon rođenja, kada su spartanske starešine ocenjivale muško odojče. "Dobro građenoj i snažnoj" deci bilo je dozvoljeno da žive, dok su oni koji su smatrani nezdravima ili deformisanima ostavljeni u podnožju planine da umru.
U 7. godini roditelji su spartanske dečake predavali državi, gde su ih organizovali u čete koje su živele, učile i zajedno trenirale.
- Dečak koji je briljirao u rasuđivanju i bio najhrabriji u borbama, postavljen je za kapetana čete - pisao je Plutarh.
- Ostali su ga gledali, pokoravajući se njegovim naredbama i podvrgavajući se njegovim kaznama, pa je njihovo dečačko obrazovanje bilo praksa poslušnosti.
Plutarh je prikazao spartanske dečake kao da se malo školuju. Ali u drugim izvorima postoje nagoveštaji da su stekli standardno grčko osnovno obrazovanje iz čitanja, pisanja, brojeva, pesme i plesa.
Prema Plutarhu, da bi ih još više ojačali, spartanski dečaci bili su primorani da idu bosi i retko se kupaju ili koriste masti, tako da im je koža postala tvrda i suva. Za odeću su dobili samo jedan ogrtač koji će nositi tokom cele godine, da bi ih naučili da podnose vrućinu i hladnoću, a svoje krevete su napravili od biljaka koje su morali golim rukama da istrgnu iz zemlje sa obala reka. Kako su mladi Spartanci rasli, od njih se zahtevalo da sve više vežbaju kako bi izgradili svoja tela. Spartanska omladina morala je da se predstavlja redovnim inspekcijama gola, a dečaci koji nisu izgledali dovoljno dobro bičevani su.
Spartanski delikates - CRNA ČORBA OD KRVI
Pored utrkivanja i rvanja, njihovi sportovi su uključivali posebno brutalno takmičenje u kojem bi 2 tima pokušavala da se oteraju sa ostrva gurajući, udarajući, grizući i izdubljujući protivnike. Da bi život učinili još težim, spartanski dečaci su hranjeni oskudnom ishranom. Jedna svrha bila da budu vitki. Ali glad dečaka je takođe trebalo da ih podstakne da kradu hranu iz vrtova i drugih mesta kako bi dečake učinili snalažljivijim u nabavci zaliha i boljim borbenim ljudima.
Ali da bi bili sigurni da su se naučili lukavosti, dečaci koji su uhvaćeni u krađi bičevani su. Takva oštra kazna bila je istaknuti deo spartanskog sistema obuke. Spartanci su to čak pretvorili u godišnji ritual, u kojem su dečaci pokušavali da ukradu sireve sa oltara hrama, što je zahtevalo da izbegavaju stražare naoružane bičevima.
NAUKA: Zombi geni!? 🤔
Strogo govoreći, Agoga nije obuhvatala vojnu obuku, koja nije započinjala ozbiljno dok nisu postali odrasli vojnici. Njegov stvarni fokus bio je da pripremi spartanske muškarce da budu prihvatljivi članovi društva, koji su bili spremni da žrtvuju sve za Spartu. Za razliku od drugih grčkih gradova-država, Sparta je bila izuzetna u svojoj društveno-političkoj stabilnosti. Deo razloga za ovo je bio taj što je odgoj dečaka usadio ponašanja koja su podsticala harmoniju i saradnju. Ali naglasak spartanskog školovanja na kondiciji zaista je pomogao spartanskim vojnicima na bojnom polju.
To ih je učinilo žilavijima, jačima, sposobnijima da izdrže težinu teškog, u osnovi drvenog štita na letnjem suncu, budu bolji u guranju i izdržljivosti. Prava tajna Spartanaca nije bila fizička spremnost ili ravnodušnost prema bolu i patnji, već superiorna organizacija. Spartanske trupe su neumorno vežbale, sve dok taktike nisu mogle da izvedu sa savršenstvom. Verovatno je njihova obuka u taktičkim manevrima zaista pružila prednost spartanskim vojnicima na bojnom polju.
Prema Plutarhu, Spartanci su nastavili redovnu vojnu obuku tokom svog odraslog života. Nijednom čoveku nije bilo dozvoljeno da živi kako je hteo, ali u njihovom gradu, kao u vojnom logoru, uvek su imali propisani režim.
Autor: redportal.rs
