Sudeći prema najnovijim podacima, najveća prašuma na svetu sada najverovatnije proizvodi više gasova staklene bašte nego što ih apsorbuje.
Dugo vremena smatrana kao naše najjače oružje u borbi sa klimatskim promenama, upravo zbog svog kapaciteta da apsorbuje CO2, nova studija je pokazala da su zbog porasta temperature sve veće suše, koje prate i ogromne seče šuma, pa je Amazon izgubio na svojoj sposobnosti da apsorbuje ugljen-dioksid. Sada ga proizvodi više nego što upija - dodajući na njegovoj neto koncentraciji u atmosferi.
Otrežnjujuća statistika izašla je u novoj studiji, objavljenoj u časopisu Frontiers in Forests and Global Change. U centralnom delu studije predstavljena je detaljno izračunata količina emitovanja gasova staklene bašte (kako prirodnih tako i od ljudi) u Amazonu.
Takođe, važna odlika studija je da se ne fokusira samo na CO2, već i na sve druge gasove koji takođe imaju negativan uticaj na našu atmosferu.
Iako Amazon i dalje apsorbuje i taloži ogromne količine ovih gasova, njegove neto emisije gasova su se pomerile iz negative (gde više apsorbuje nego što emituje) u pozitivu (manje apsorbuje a više emituje). Razlog nije samo deforestacija, već i pretvaranje sve većeg zemljišta Amazona u farme koje proizvode sve više negativnog efekta na klimu.
CRVENI ALARM za planetu zbog klimatskih promena 🌏
Postoje mnogi efekti koje deforestacija Amazona izaziva a da ih i nismo svesni. Na primer, isušene močvare i kompaktna zemlja (koja je rezultat sve veće seče šuma) povećava emisije azot-oksida u atmosferu. Sa druge strane, spaljivanje, koje se koristi da bi se očistila zemlja i načinili pašnjaci za stoku, kao i obradive površine za zemljoradnju, u atmosferu šalje čestice čađi koje apsorbuju svetlost stvarajući lokalni efekat staklene bašte.
Deo problema je takođe konstanta, gde se svaka promena koja nastane od ljudskih aktivnosti oko Amazona vrati 3 ili 4 puta gora u efektima po atmosferu i prirodnu sredinu. Na primer, da kažemo da se deo Amazona očistio za rančere i njihovu stoku, ne samo da je sposobnost apsorbovanja CO2 drveća nestala, već je njihov nataloženi CO2 otpušten u zemlju, što samo po sebi povećava ispuštanje metana i azot-oksida u atmosferu. Plus stoka koja i sama otpušta gas metan, koji je 30 puta gori po atmosferu nego CO2.
Sve u svemu, šablon ponavljanja počinje da liči na krug bez kraja. Deforestacija povećava emisiju gasova staklene bašte, koje povećava globalno zagrevanje, što utiče na šumu i tlo da ispuštaju više gasova itd.
Iako svi govore da nije još kasno da se popravi šteta načinjena Amazonu, sve je više podataka da smo blizu ekološkog puta bez povratka za Amazonsku prašumu. Analiza iz 2018. godine pokazuje da je šuma na ivici i ako se 20-25% izgubi, nastaće nezaustavljiva promena ekologije Amazona ka savani.
Do danas je izgubljeno oko 17% Amazonske prašume.
KLIMA: Antarktik se ne topi ravnomerno 😱
Šta će se dogoditi sa Arktikom u SEPTEMBRU 2055. g. 😱😳
Autor: redportal.rs
