Mnogi ljudi mogu da prizovu brojne uspomene iz školskih dana, prvih prijateljstava ili porodičnih putovanja, dok se drugi teško sećaju gotovo bilo čega iz najranijeg perioda života. Iako je zaboravljanje pojedinih događaja sasvim uobičajeno, kod nekih osoba postoji osećaj kao da im nedostaje čitav deo detinjstva. Psihologija ovaj fenomen objašnjava kroz nekoliko različitih procesa.🧠
Jedan od najpoznatijih razloga je takozvana infantilna amnezija. Reč je o prirodnoj pojavi zbog koje se većina odraslih ne seća događaja iz prve tri do četiri godine života. U tom periodu mozak još razvija sisteme zadužene za formiranje i dugoročno čuvanje autobiografskih sećanja, a jezik i osećaj ličnog identiteta tek se oblikuju. Zbog toga iskustva iz najranijeg detinjstva uglavnom ne ostaju dostupna u obliku jasnih uspomena.
Ipak, postoje ljudi koji se slabo sećaju i perioda nakon četvrte ili pete godine. Na to mogu uticati različiti faktori, uključujući način na koji su sećanja formirana, koliko su se događaji prepričavali i koliko su bili emocionalno značajni. Pojedina iskustva jednostavno nisu dovoljno učvršćena u pamćenju da bi ih osoba kasnije lako prizvala.🧐
Važnu ulogu imaju i emocije. Mozak ne čuva sva iskustva na isti način, već na njih utiču pažnja, stres i emocionalno stanje u trenutku događaja. Dugotrajna izloženost stresu tokom detinjstva može uticati na pamćenje, ali to ne znači da svaka praznina u sećanju ukazuje na traumatično iskustvo.✍️
Psiholozi takođe ukazuju na razliku između zaboravljanja i potiskivanja. U svakodnevnom govoru često se smatra da mozak namerno skriva neprijatne uspomene, ali nauka ne potvrđuje da je svako odsustvo sećanja posledica potiskivanja. Ponekad se određeni događaji nikada nisu ni sačuvali kao jasna autobiografska sećanja.
Zanimljivo je i da porodične priče mogu uticati na to čega se sećamo. Kada nam roditelji ili rođaci često prepričavaju neki događaj, možemo vremenom steći utisak da ga se sami sećamo, iako zapravo pamtimo njihovu priču ili fotografiju koju smo kasnije videli.
Zato nedostatak uspomena iz detinjstva ne mora da znači da se dogodilo nešto loše. Pamćenje je složen proces, a svaka osoba ima drugačiji način na koji čuva i priziva prošla iskustva. Ipak, ako su praznine u sećanju iznenadne, obimne ili praćene drugim tegobama, razgovor sa stručnjakom može pomoći da se bolje razume njihov uzrok.
Zašto OGLADNIMO čim osetimo MIRIS HRANE 😋🍗
Tokom vikenda očekuju se POJAČANE SAOBRAĆAJNE KONTROLE 🚨
Autor: redportal.rs
