STUDENTSKA LISTA planira novi ZAKON O RADU ⚖️

Četvorodnevna radna nedelja BEZ smanjenja zarada🤔

Kako prenosi portal Mondo, Studentska lista planira da među prvim merama za poboljšanje položaja zaposlenih u Srbiji sprovede depolitizaciju javnog sektora, preispita zapošljavanja u državnim institucijama i javnim preduzećima i pokrene izradu novog Zakona o radu. O planovima je za FoNet govorio Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo i kandidat za poslanika Studentske liste, na kojoj se nalazi na 108. mestu.

Prema njegovim rečima, jedan od prvih zadataka biće vraćanje na posao ljudi koji su tokom prethodne dve godine otpušteni zbog podrške studentskim i građanskim protestima. Takođe će biti proverena zapošljavanja u državnim ustanovama i javnim preduzećima za koja smatra da nisu zasnovana na stvarnim potrebama, već predstavljaju pokušaj otežavanja promene vlasti.

Istovremeno će početi priprema novog Zakona o radu, uz konsultacije sa sindikatima, poslodavcima i drugim socijalnim partnerima. Planirane izmene obuhvatiće i propise o tržištu rada, zapošljavanju osoba sa invaliditetom i pravu na štrajk.

Govoreći o najavljenom gašenju proizvodnih pogona i mogućem otpuštanju velikog broja radnika, Reljanović je odgovornost pripisao aktuelnoj vlasti, ocenjujući da su takve posledice rezultat ekonomske politike koja se vodi već 14 godina.

Kao primer naveo je kompaniju Drekslmajer u Zrenjaninu, koja je još 2025. najavila smanjenje proizvodnje i postepeno gašenje fabrike. Prema njegovim rečima, problem je u modelu privlačenja stranih investicija uz velike subvencije i povlastice, koji se pokazao kao neodrživ.

Takva ulaganja uglavnom su bila usmerena na proizvodnju poluproizvoda i manuelne poslove sa niskim zaradama, bez značajnijih mogućnosti za napredovanje zaposlenih.

Nakon utvrđivanja broja radnika koji bi mogli da ostanu bez posla, razmatraće se hitni programi prekvalifikacije i drugi oblici pomoći tokom pronalaženja novog zaposlenja. Reljanović je, međutim, upozorio da postojeći Zakon o radu ne pruža dovoljno mogućnosti za sprečavanje otkaza, dok finansijska zaštita zaposlenih u fabrikama koje se zatvaraju u velikoj meri zavisi od pregovaračke snage sindikata.

Planirana je i temeljna reorganizacija inspekcije rada, povećanje broja inspektora, proširenje njihovih ovlašćenja i poboljšanje uslova u kojima rade. Istovremeno bi bio uveden stroži unutrašnji nadzor, uz nultu toleranciju prema korupciji i pritiscima na inspektore.

Kao posebno problematične oblasti Reljanović je izdvojio građevinarstvo i velike proizvodne sisteme, pre svega zbog bezbednosti zaposlenih. Upozorio je i na položaj stranih radnika, koji često rade u uslovima nalik savremenom ropstvu, zbog čega je za njihovu zaštitu pripremljen poseban paket hitnih mera.

Kontrola poslodavaca u ostalim delatnostima biće usmerena na poštovanje radnog vremena, organizaciju smena, obračun i isplatu zarada, što su, prema njegovoj oceni, među najčešćim problemima zaposlenih.

Reljanović je najavio i ozbiljnu reorganizaciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), čiji dosadašnji rad, kako tvrdi, kritikuju gotovo svi socijalni partneri.

Već su pripremljene analize o proširenju osiguranja za slučaj nezaposlenosti i efikasnosti postojećih programa zapošljavanja. Novi sistem trebalo bi da pruži konkretniju, individualnu podršku svakom nezaposlenom licu.

U srednjoročnom planu nalazi se i osnivanje instituta za tržište rada, koji bi se bavio analizom potreba privrede, planiranjem zapošljavanja i povezivanjem obrazovnog sistema, poslodavaca i radnika.

Dosadašnji model davanja državnih subvencija stranim investitorima za svako otvoreno radno mesto neće biti nastavljen u postojećem obliku, jer se, prema Reljanovićevim rečima, pokazao kao ekonomski neisplativ.

Umesto toga, veća podrška biće usmerena ka domaćim kompanijama, inovacijama i projektima u visokospecijalizovanim i profitabilnim delatnostima. Cilj je stvaranje boljih uslova za razvoj domaće privrede, bez privilegovanja stranih investitora.

Među predlozima novog Zakona o radu nalazi se i mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje. Poslodavci, sindikati i zaposleni mogli bi samostalno da procene da li takav raspored odgovara njihovoj delatnosti.

Reljanović je naglasio da bi zakon garantovao da kraća radna nedelja ne može biti razlog za umanjenje zarada. Menjao bi se način organizacije radnog vremena, ali bi primanja zaposlenih ostala na istom nivou.