Za sada broj mutacija, u odnosu na potencijal, nije veliki 🧬

Bez sumnje ste čuli o novim patogenima i sojevima koronavirusa koji se pojavljuju širom sveta. Trenutno postoji više od 12 različitih tipova koronavirusa, koji izazivaju veliku dozu zabrinutosti kod medicinara, jer su mnogi povezani sa većom stopom infektivnosti i smrtnosti. Lako je odati se utisku velikog diverziteta u mutaciji koronavirusa i plašiti se posledica koje će nas uvek usloviti time da nikada ne možemo efektivno postići tzv. imunitet krda.

Sa druge strane, raste broj podataka koji ukazuju da svi novi sojevi dele iste kombinacije mutacija. Što ukazuje da mi možda i nismo u "ratu na više frontova" sa virusom, tj. da se možda i ne moramo plašiti stalnih erupcija beskonačnih varijanti COVID-19.

Mnogi mikrobiolozi su se u poslednjih godinu dana pridružili naporima u razumevanju SARS-CoV-2, načina na koji evoluira, adaptira se na okolinu, reprodukuje i inficira ljude. Najčešće korišćeni metod u laboratoriji, kojim se prati mogući dalji razvoj patogena je eksperimentalna evolucija. U tom procesu (koji traje mesecima) se uzgaja više populacija patogena, svi poreklom od jednog soja i pod istim uslovima. Na taj način se mogu proučavati problemi poput otpornosti na antibiotike i na koji način nastaju hronične infekcije itd. Na ovaj način se jasno može videti koliko je zapravo predvidiv patern evolucije.

Jedan od njih se naziva konvergentna evolucija, u njoj se jedna osobina pojavljuje, nezavisno, kod različitih populacija patogena poreklom od istog soja, najčešće kao posledica adaptacije na istu okolinu u kojoj se razvijaju. Takav tip evolucije možemo i da vidimo kod drugih oblika života, poput istih boja kože kod pustinjskih životinja ili sposobnosti varenja laktoze kod ljudi (populacije kojima je mleko bilo osnovni izvor proteina lako je vare, dok na primer cela južna Evropa ima problem sa laktozom jer je konzumacija mleka relativno skora stvar u njihovim društvima).

U slučaju SARS-CoV-2, kompletno sekvencirani genom dobijen iz hiljada pacijenata, omogućava nam da vidimo sve putanje konvergencije. Većina mutacija je izolovana i vrlo brzo nestane, druge uspostavljaju novu formu patogena koje su bolje prilagođenije, lakše inficiraju ljude i lakše se replikuju. Ako isti deo virusa mutira odvojeno i na isti način širom sveta, postajući sve češći, to znači da je to odgovor na adaptaciju na okruženje koje mu omogućava da lakše prebrodi prepreke koje je zatekao.

Upravo zbog široke upotrebe sekvenciranja genoma i dostupnosti podataka, više skorašnjih studija je identifikovalo dokaze koji zastupaju da je u pitanju putanja konvergentne evolucije koronavirusa. Na primer, u SAD, otkriveno je na 7 različitih sojeva ista mutacija na spajk proteinu (delu virusa kojim probija i kači se na ćeliju, zaražavajući je). Ta mutacija ima posebnu sekvencu amino kiselina, a sama mutacije se događa na poziciji broj 677.

Isti patern se primećuje i u drugim delovima sveta, U Egiptu, Danskoj, Indiji kao i u delu Makedonije. Ovo sve ukazuje na istu tendenciju razvoja virusa.

Ista mutacija je primećena i kod britanskog soja.

Ovaj primer daleko je od toga da je jedini koji ukazuje na konvergentnost. Slične mutacije na još 8 različitih pozicija (na spajk proteinu) pojavljuju se simultano širom sveta.

Na osnovu ovih podataka, gde vidimo da virus reciklira iste varijante mutacija širom sveta i iz drugih varijanti, možemo sa velikom dozom sigurnosti da pretpostavimo da virus počinje da gubi sposobnost drastične promene. Ali, naravno, ovo ne znači da će evolucija virusa stati pošto dostignemo kolektivni imunitet i popustimo restrikcije. Prema istoriji i pređašnjim pandemijama, znamo da postoje šanse da virus evolura rapidno ako broj inficiranih ostane na visokom nivou.

Najvažnija stavka, koje moramo biti svesni je da što je više inficiranih ljudi to je veća šansa za novom viralnom mutacijom i one mutacije koje virusu najbolje omogućavaju život će postati dominantne. Iz ovog razloga zaustavljanje rasta novozaraženih je apsolutno ključno.

Rano detektovanje novih mutacija, ako do njih dođe je jedina stvar pored navedenog suzbijanja širenja zaraze koju mi možemo učiniti. Na taj način, ako i dođe do novih sojeva, možemo efikasno regovati sekvenciranjem njegovog genoma i proizvodnjom efikasne vakcine koja će ga suzbiti u samom početku.

Autor: redportal.rs