Osmočasovni radni dan, koji je u Nemačkoj uveden 1918. godine, mogao bi da bude promenjen posle više od jednog veka. Vlada razmatra reformu zakona kojom bi se ograničenje radnog vremena sa dnevnog prebacilo na nedeljni nivo, što bi omogućilo fleksibilniji raspored radnih sati.
Ipak, predlog još nije stigao do vlade, jer se demohrišćani i socijaldemokrate ne slažu oko načina na koji bi nova pravila trebalo da izgledaju.
Merc za radne dane od 12 sati
Nemački kancelar Fridrih Merc založio se za promenu pravila, navodeći primer kompanija u kojima zaposleni rade po 12 sati, tri dana nedeljno. Prema njegovom mišljenju, duži radni dan ne mora da znači veće opterećenje, već može da omogući bolju organizaciju posla i više slobodnog vremena drugim danima.
Prema nacrtu koji je pripremilo Ministarstvo rada, osmočasovni radni dan ostao bi pravilo, ali bi bilo moguće dogovoriti drugačiji raspored kroz kolektivne ugovore, uz posebne mere zaštite zdravlja zaposlenih. Prosečno radno vreme ne bi smelo da pređe 48 sati nedeljno tokom perioda od 12 meseci.
Predlog predviđa i obavezno elektronsko evidentiranje radnog vremena, kako bi se sprečio neplaćeni prekovremeni rad.
Poslodavci i sindikati protiv predloga
Poslodavci smatraju da je predložena reforma previše ograničena, jer bi nova pravila važila samo za zaposlene obuhvaćene kolektivnim ugovorima, koji pokrivaju oko polovine radnika u Nemačkoj.
Sindikati, s druge strane, odbacuju promenu i upozoravaju da bi ona mogla da ugrozi zdravlje i bezbednost zaposlenih. Istraživanja pokazuju da je rizik od nesreća na poslu ili tokom povratka kući nakon 12 sati rada dvostruko veći nego posle osam sati.
Prema anketi Saveza nemačkih sindikata, 98% zaposlenih prihvata mogućnost fleksibilnijeg rasporeda, ali ne želi da radi posle 19 časova.
Dogovor još nije na vidiku
O sudbini reforme odlučivaće novi ministar rada Aleksander Švajcer. On je ranije poručio da su Nemačkoj potrebni fleksibilni modeli rada, ali se još nije izjasnio o ključnom pitanju, odnosno da li će nova pravila biti ograničena na kolektivne ugovore.
Dok se koalicione stranke ne dogovore, na snazi ostaje postojeći zakon: radni dan traje osam sati, a može da bude produžen na najviše deset sati ako se u propisanom periodu zadrži prosek od osam sati dnevno.
To znači da poslodavci za sada ne mogu da se pozivaju na najavljenu reformu kako bi produžili radno vreme zaposlenih.
TEŽAK UDES NA AUTOPUTU: Kamion probio ogradu 😱
Autor: redportal.rs
