Tajvanska vojska suočava se sa sve većim nedostatkom ljudstva, zbog čega su vlasti odlučile da promene kriterijume za regrutaciju. U vojsku sada mogu da budu primljeni i muškarci teški do 130 kilograma, kao i oni visoki svega 144 centimetra, dok je ranije gornja granica težine iznosila 101 kilogram, a minimalna visina 154 centimetra.
Nova pravila uvedena su zbog demografskog pada i sve češćih pokušaja izbegavanja vojne obaveze. Prema pisanju istočnoazijskih medija, pojedini mladići namerno su dobijali na težini kako bi bili oslobođeni služenja vojnog roka.
Zabeležen je i skandal u kojem su pojedine javne ličnosti lažno prijavljivale povišen krvni pritisak da bi izbegle odlazak u vojsku. Zbog toga nova pravila predviđaju da hipertenzija sama po sebi više nije dovoljan razlog za oslobađanje od vojne obaveze, već je neophodno dokazati da je izazvala oštećenje organa.
Promenjeni su i kriterijumi za osobe koje su ranije bolovale od tuberkuloze. One sada mogu da budu regrutovane ukoliko nemaju dokazano smanjenje kapaciteta pluća. Prema podacima koje prenosi RTS, tajvanskoj vojsci nedostaje oko 21 odsto ljudstva u odnosu na planiranu popunjenost.
Prošle godine trebalo je da bude regrutovano nešto više od 9.100 mladića, ali se na služenje vojnog roka odazvalo oko 6.900. Ove godine planiran je prijem 15.200 regruta, dok se u prvih deset meseci javilo svega 8.200.
Problem nije ograničen samo na regrute. Tokom 2024. godine više od 1.500 profesionalnih vojnika raskinulo je ugovore, iako su zbog prevremenog odlaska morali da plate novčanu naknadu.
Tajvanska armija zvanično broji oko 230.000 pripadnika, ali procene stvarnog broja aktivnih vojnika znatno su niže. Portal Global fajerpauer navodi oko 169.000, dok je časopis Diplomat za 2024. godinu procenio broj na manje od 153.000.
Sve manje mladih, sve veći problem za odbranu
Jedan od glavnih razloga za nedostatak vojnika jeste demografska kriza.
Tajvan ima oko 23 miliona stanovnika i jednu od najnižih stopa rađanja u svetu. Poslednjih godina ona se kretala između 0,7 i 0,8 deteta po ženi, što je daleko ispod nivoa potrebnog za obnavljanje stanovništva. Posledica je sve manji broj mladih koji mogu da stupe u vojsku, dok istovremeno raste udeo starijeg stanovništva.
Problem dodatno otežava slab interes za vojnu karijeru. Prema analizi RTS-a, na ugled oružanih snaga i dalje utiče njihova uloga tokom višedecenijske diktature Čang Kaj Šeka i njegovog sina, ali i bezbednosne tenzije sa Kinom.
Tajvan je tokom prethodnih decenija više puta menjao sistem služenja vojnog roka. Nekada je obavezna vojna služba trajala dve godine, da bi postepeno bila skraćena na godinu dana, a zatim na četiri meseca osnovne obuke.
Nakon perioda oslanjanja na dobrovoljno služenje, vlasti su od januara 2024. ponovo uvele jednogodišnji vojni rok za obuhvaćene generacije regruta.
Promenjen je i program obuke, a nove generacije uče da koriste protivtenkovske sisteme „džavelin”, prenosne protivvazduhoplovne sisteme „stinger” i FPV dronove, uz primenu pouka iz sukoba u Ukrajini.
Tajvanske vlasti istovremeno pokušavaju da povećaju interesovanje za vojsku većim platama i poboljšanjem uslova službe. Pripadnicima oružanih snaga olakšana su i privatna putovanja u inostranstvo, dok su uvedene dodatne pogodnosti.
Posle najavljenog povećanja plata zabeležen je rast upisa na vojne akademije, koje su primile 1.687 kadeta, a profesionalnom i dobrovoljnom sastavu pridružilo se još oko 5.000 ljudi. Ipak, ti rezultati još nisu dovoljni da nadoknade nedostatak ljudstva.
Zbog toga se Tajvan, u trenutku pojačanih bezbednosnih tenzija u Istočnoj Aziji, suočava sa sve težim zadatkom: kako da poveća broj vojnika kada je mladih sve manje, a interesovanje za vojnu službu nedovoljno.
Autor: redportal.rs
