Svetsko TRŽIŠTE U ŠOKU nakon što je STRAH OD AI OBRISAO 2,5 BILIONA $ vrednosti 🤯💸

AI mehur pred pucanjem?

Globalna tržišta akcija zabeležila su u petak značajan pad, prvenstveno pod pritiskom tehnološkog sektora. Investitori širom sveta zabrinuti su da bi preuzimanje kontrole nad američkim Kongresom od strane demokrata moglo da uspori ogromna ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.

Najveći udar pretrpele su azijske berze, gde su tehnološke kompanije zabeležile osetne gubitke nakon velikog pada na Volstritu, tokom kojeg je izbrisano oko 2,5 biliona dolara tržišne vrednosti. Južnokorejski indeks Kospi i japanski Nikei 225 završili su trgovanje sa padom od po šest odsto, dok je tajvanski TAIEX oslabio za 4,5 odsto.

Ovakva kretanja ukazuju na to da investitori počinju da povlače kapital iz sektora koji su tokom ove godine beležili izuzetno dobre rezultate. Azijske tehnološke kompanije imaju važnu ulogu u svetskom lancu proizvodnje elektronskih komponenti, a njihov rast bio je podstaknut ogromnom potražnjom za poluprovodnicima i drugom opremom neophodnom za izgradnju velikih centara za obradu podataka namenjenih veštačkoj inteligenciji.

Negativan trend zahvatio je i evropska finansijska tržišta. Indeks Stoks 600, koji prati kretanje najvećih evropskih kompanija, bio je u minusu od 1,1 odsto nešto posle 11 časova po srednjoevropskom vremenu. Francuski CAC 40 oslabio je za 1,4 odsto, dok je nemački DAX izgubio 1,3 odsto.

Posebno je zanimljivo kretanje akcija holandske kompanije ASML, jednog od najvažnijih evropskih proizvođača opreme za izradu čipova. Njene akcije su u četvrtak izgubile 6,6 odsto vrednosti, ali su tokom petka uspele da nadoknade najveći deo prethodnog pada i zabeleže rast od gotovo šest odsto.

Ni na američkim tržištima nije bilo jedinstvenog pravca kretanja. Fjučersi na Dau Džons ukazivali su na pad od 0,8 odsto, dok su oni vezani za S&P 500 i tehnološki orijentisani Nasdak beležili rast od 0,3, odnosno 1,4 odsto. Delimičan oporavak nakon velikih rasprodaja nije neuobičajen, jer pojedini ulagači koriste pad cena kako bi kupili akcije po povoljnijim uslovima.

Oporavak je bio vidljiv i kod nekih najvećih američkih tehnoloških kompanija. Akcije Envidije i SpejsEks-a porasle su u trgovanju pre otvaranja berze za približno četiri odsto, nakon što su dan ranije izgubile više od devet odsto.

Najveće američke tehnološke kompanije, među kojima su Meta, Amazon i Gugl, poslednjih godina ulažu ogromna sredstva u izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Zbog obima svojih investicija poznate su kao „hiperskaleri“. Koliko je taj sektor postao značajan za američku privredu pokazuje i istraživanje Kolumbija poslovne škole, prema kojem su ulaganja u infrastrukturu povezanu sa veštačkom inteligencijom do kraja prošle godine činila gotovo celokupan zabeleženi rast američkog bruto domaćeg proizvoda.

Ipak, sve izraženije nezadovoljstvo zbog posledica izgradnje novih centara za obradu podataka, naročito njihovog uticaja na životnu sredinu i lokalne zajednice, pretvorilo je pitanje ulaganja u veštačku inteligenciju u jednu od važnih tema američkih međuizbora.

Demokrate su na izborima osvojile kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom, ostvarivši značajan uspeh i u nekoliko neizvesnih izbornih trka na nivou saveznih država. Takav rezultat otvorio je pitanje da li će nova politička većina pokušati da ograniči ili uspori finansiranje novih projekata u oblasti veštačke inteligencije, što bi moglo da ugrozi jedan od ključnih pokretača privrednog rasta u SAD, ali i azijskim ekonomijama.

Aktuelna nestabilnost samo je nastavak turbulentnog perioda za azijske berze, posebno za južnokorejski Kospi. Investitori već mesecima preispituju koliko dugo može da traje ekspanzija veštačke inteligencije i da li će ogromni iznosi uloženi u njenu infrastrukturu na kraju doneti očekivanu zaradu.

Džung In Jun, osnivač i direktor kompanije Fibonacci Asset Management Global, ocenio je da je najnoviji pad verovatno posledica promenjenih očekivanja investitora u vezi sa budućim ulaganjima u veštačku inteligenciju i političkim okolnostima u SAD.

On, međutim, smatra da će potreba za sve većim računarskim kapacitetima nastaviti da raste, što će održavati potražnju za memorijskim čipovima kakve proizvode južnokorejski Samsung Elektroniks i SK Hajniks, dve najveće kompanije na tamošnjem tržištu akcija.

Južnokorejsko tržište, zbog velike zastupljenosti tehnoloških kompanija, posebno je osetljivo na promene raspoloženja investitora. Zbog toga su moguća dodatna kolebanja pre nego što se poverenje ponovo stabilizuje.

Zabrinutost zbog situacije na berzama iskazali su i predstavnici vlasti u Japanu i Južnoj Koreji. Japanska premijerka Sanae Takaiči izjavila je da prati nagli pad cena akcija, naročito u sektorima veštačke inteligencije i proizvodnje poluprovodnika.

Ona je poručila da će vlada pažljivo pratiti dalji razvoj događaja na finansijskim tržištima i usmeriti napore na jačanje domaće ekonomije.

U Južnoj Koreji je ministar finansija i ekonomije Li Hjong Il sazvao sastanak na kojem su razmatrane moguće posledice američkih međuizbora po nacionalnu privredu. Prema saopštenju ministarstva, učesnici su ocenili da se negativni efekti na svetska tržišta ne mogu isključiti, zbog čega će nadležne institucije pripremiti mere kojima bi se sprečile preterane reakcije investitora na domaćoj berzi.

Tehnološke akcije širom sveta tokom ove godine pokazale su izrazitu osetljivost na promene tržišnog raspoloženja. Na odluke ulagača utiču kako novi podaci i poslovni rezultati, tako i svaka značajnija informacija o razvoju veštačke inteligencije.

Teodor Šou, partner hongkonške investicione kompanije Jiji Kapital, smatra da je prethodni rast pojedinih akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom bio preteran.

Ako posmatramo samo kompanije koje su povezane sa veštačkom inteligencijom, rekao bih da je tokom ranijeg dela godine bilo previše euforije. Sada tržište jednostavno koriguje samo sebe.

Prema njegovim rečima, tehnološke kompanije iz Azije danas su snažnije povezane sa kretanjima na američkim berzama nego ikada ranije, pa se promene raspoloženja na jednom tržištu gotovo neposredno odražavaju i na drugo.

Četvrtkov pad na Volstritu predvodio je Nasdak, koji je izgubio 5,5 odsto vrednosti. Bio je to njegov najlošiji dnevni rezultat još od aprila 2025. godine, kada je predsednik SAD Donald Tramp najavio uvođenje širokog paketa carina na uvoz iz gotovo svih najvažnijih trgovinskih partnera Amerike.

Šou je, međutim, ukazao i na mogućnost da deo investitora očekuje kako bi Kongres pod kontrolom demokrata mogao da uspori tempo povećanja kamatnih stopa. Takav scenario mogao bi da smanji troškove zaduživanja i olakša finansiranje poslovanja, što bi pozitivno uticalo ne samo na tehnološke kompanije već i na ostatak tržišta akcija.

Dok se čeka da novoizabrani predstavnici preuzmu dužnost početkom naredne godine, analitičari očekuju da će svetske berze ostati pod snažnim uticajem neizvesnosti u vezi sa američkom tehnološkom politikom i budućim odlukama o kamatnim stopama.

Endru Salivan, autor biltena „Asian Market Sense“, posvećenog azijskim finansijskim tržištima, smatra da je upravo neizvesnost najveći problem za investitore u ovom trenutku.

Prema njegovoj oceni, tržište još nema jasnu predstavu o tome kakve će odluke biti donete u januaru, pa pojedini ulagači radije povlače deo novca iz akcija i čuvaju ga u gotovini. Na taj način žele da sačekaju smirivanje političkih i ekonomskih prilika, a zatim ponovo ulože kapital kada budu imali jasniju sliku o budućim kretanjima.