Naučnici su u Beringovom moru zabeležili neobičnu pojavu nakon katastrofalnog morskog toplotnog talasa koji je 2018. i 2019. godine izazvao masovni pomor snežnih rakova. Dok se njihova populacija drastično smanjivala, broj nekada izuzetno retkih hibridnih rakova počeo je naglo da raste, a tokom 2025. godine dostigao je rekordne vrednosti.
Istraživači američke Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA) sada su ponudili moguće objašnjenje ove promene, koja bi mogla da ima dugoročne posledice po morski ekosistem i ribarstvo u tom području, prenosi ScienceAlert.
Stručnjaci NOAA gotovo svake godine od 1982. istražuju morsko dno istočnog Beringovog mora kako bi pratili stanje ekosistema, posebno populacije komercijalno važnih vrsta čija se godišnja vrednost ulova meri stotinama miliona dolara. Međutim, toplotni talas koji je pogodio region 2018. i 2019. godine izazvao je jedan od najvećih zabeleženih pomora morskih organizama.
Takvi događaji povezani su sa klimatskim promenama, budući da okeani apsorbuju najveći deo viška toplote nastalog usled povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte. U Beringovom moru zagrevanje je dovelo do smanjenja količine morskog leda i porasta temperature vode na morskom dnu, što je ozbiljno poremetilo uslove za život snežnih rakova.
Pre toplotnog talasa naučnici su procenjivali da u ovom području živi oko osam milijardi snežnih rakova, poznatih pod naučnim nazivom Chionoecetes opilio. Kada su se istraživači 2021. godine vratili na teren, nakon što su zbog pandemije propustili uzorkovanje 2020, utvrdili su da je preostalo svega oko milijardu jedinki.
Prema objašnjenju stručnjaka, toplija voda povećala je energetske potrebe rakova, dok su promene u njihovom staništu otežale pronalaženje dovoljne količine hrane. Zbog toga je veliki broj jedinki uginuo od gladi, a populacija se smanjila za približno sedam milijardi rakova.
Razmere pomora bile su toliko velike da je Ministarstvo ribolova i divljači Aljaske prvi put u istoriji zabranilo komercijalni izlov snežnih rakova. Zabrana je trajala od 2022. do 2024. godine, kako bi se ugroženoj populaciji omogućio oporavak.
Međutim, dok su snežni rakovi nestajali, istraživači su u svojim mrežama počeli da pronalaze sve veći broj neobičnih hibrida. Reč je o rakovima nastalim ukrštanjem snežnog raka i srodne vrste Chionoecetes bairdi, poznate kao Tanerov rak.
Iako su naučnici i ranije znali za postojanje ovih hibrida, oni su se u Beringovom moru pojavljivali veoma retko. Tokom 2025. godine njihova brojnost bila je čak 13,4 puta veća od istorijskog proseka, što je iznenadilo istraživače.
Dok su ranije činili manje od deset odsto mužjaka komercijalne veličine, hibridni rakovi su 2025. predstavljali gotovo polovinu rakova dostupnih za izlov.
- Naučnici i stručnjaci koji upravljaju ribarstvom nisu očekivali da će toplija voda pogodovati hibridima. Oni su istorijski bili retki u Beringovom moru i veoma malo se zna o procesima koji utiču na njihovu brojnost i opstanak - izjavila je za ScienceAlert Erin Fedeva, biološkinja za ribarstvo u NOAA.
Kako bi objasnili nagli porast broja hibridnih rakova, Fedeva i njen tim koristili su računarske modele za rekonstrukciju promena koje su se dogodile tokom i nakon toplotnog talasa. Rezultati su ukazali na to da hibridi nisu nužno postali brojniji zato što im više temperature direktno odgovaraju, već zato što je masovni nestanak snežnih rakova promenio odnose među vrstama.
- Naša studija pruža dokaze da je smanjenje morskog leda tokom toplotnog talasa uzrokovalo kolaps populacije snežnih rakova. To je potom podstaklo povećanje broja hibrida, verovatno zbog manje konkurencije za hranu i manjeg predatorskog pritiska samih snežnih rakova - objasnila je Fedeva.
Ipak, ova pojava otvara nova pitanja o budućnosti ekosistema. Kada se dve različite vrste ukrštaju, njihovi potomci često mogu biti neplodni, pa naučnici pokušavaju da utvrde da li se to odnosi i na hibride snežnih i Tanerovih rakova.
Ukoliko hibridi ne mogu samostalno da se razmnožavaju, njihova sve veća brojnost mogla bi dodatno da utiče na reproduktivni potencijal snežnih rakova, čija se populacija još nije oporavila od masovnog pomora.
- Veoma malo se zna o reproduktivnom potencijalu ovih hibrida, pa nije jasno mogu li se oni sami razmnožavati i postati ekološki nezavisni od roditeljskih vrsta. Budući da se ovaj dramatičan porast dogodio u poslednjih nekoliko godina, tek ćemo videti kakve će biti ekološke posledice - rekla je Fedeva.
Pored mogućih posledica po morski ekosistem, naglo povećanje broja hibridnih rakova stvorilo je i probleme u upravljanju komercijalnim ribolovom. Mužjaci hibrida koji dostignu propisanu veličinu zvanično se evidentiraju i izlovljavaju kao snežni rakovi, ali zbog njihove ranije retkosti nisu bili uključeni u modele za određivanje ribolovnih kvota.
To znači da bi nadležne institucije mogle da razmotre povećanje ukupnog dozvoljenog ulova snežnih rakova kako bi obuhvatile i veći broj dostupnih hibrida. Međutim, takva odluka nosila bi ozbiljan rizik za populaciju čistih snežnih rakova, koja je i dalje osetljiva.
- Ipak, ta strategija uglavnom nije idealna jer nosi rizik od prekomernog izlova čistih snežnih rakova, čija se populacija još uvek oporavlja od kolapsa - upozorila je Fedeva.
Naučnici ističu da će biti potrebno dodatno praćenje kako bi se utvrdilo da li je porast broja hibridnih rakova privremena posledica velikih promena u ekosistemu ili početak dugoročnog preoblikovanja populacija u Beringovom moru.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).
Autor: REDPORTAL.RS
