MACURA: Ekonomsko osnaživanje žena ne sme ostati na rečima 👱🏻‍♀️💪🏻✅

Ona je rekla da iako se nada da Srbija neće morati zakonom da uređuje veće učešće žena u rukovodstvu kompanija

Ministarka za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena u tehničkom mandatu Tatjana Macura izjavila je danas da iako se prethodnih godina u Srbiji mnogo radilo na podizanju svesti o tome zašto je važno da žene budu ekonomski samostalne, to podizanje svesti mora da prati i konkretna podrška, a ne da sve ostane samo na rečima.

Macura je istakla da se sredstva za žene koje žele da pokrenu ili razviju svoj biznis obezbeđuju kroz više resora, uključujući ministarstva i kabinet koji vodi.

Nismo zadovoljni samo onim što je do sada postignuto, ali je važno da imamo od čega da krenemo. U Srbiji žene čine više od 30 odsto preduzetnika, dok u Velikoj Britaniji žene čine samo oko 15 odsto. Taj rezultat u Srbiji nije došao sam od sebe, mnogo se radilo na tome, ali potrebno je raditi više, poručila je ona za televiziju K1.

Govoreći o zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, Macura je ocenila da su ekonomsko i političko osnaživanje žena, kao i sprečavanje nasilja nad njima, tokom zasedanja GS UN dobili značajnu pažnju.

Dodala je da je tokom svog boravka u Njujorku predstavila iskustva Srbije u primeni Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN, koja se odnosi na žene, mir i bezbednost.

Ta rezolucija se, između ostalog, bavi učešćem žena u rešavanju sukoba i načinima na koje one mogu da doprinesu miru i bezbednosti. Podsetiću vas da je Srbija prošle godine usvojila treći Nacionalni akcioni plan za primenu te rezolucije. Iskustva koja Srbija ima mogu da budu doprinos međunarodnim razgovorima o ulozi žena u očuvanju mira - izjavila je ona.

Kada je reč o ženama na rukovodećim pozicijama, Macura je rekla da žene i dalje nailaze na prepreke kada žele da dođu na čelo velikih kompanija, istakavši da taj problem nije karakterističan samo za Srbiju.

Prema njenim rečima, žene se bore za svoje mesto i u zemljama za koje mislimo da su dostigle visok nivo zaštite ženskih prava, odnosno i tamo je prisutno mišljenje da su muškarci bolji rukovodioci ili da im neke pozicije pripadaju.

Macura je kao primer navela Francusku, gde je tokom nedavne posete razgovarala o merama za veće učešće žena u upravljačkim strukturama velikih kompanija, koje u početku mogu naići na otpor privrede.

Prvi otpor je pitanje zašto bi neko morao da uključi žene u upravljačke strukture. Onda se čuje da možda nema dovoljno žena sa iskustvom ili da su se odlučile da imaju porodicu uporedo sa karijerom. Imamo mnogo žena koje su talentovane, obrazovane i vešte, koje imaju ogromno znanje i kapacitet. Ne treba muškarci da nam nude izgovore zašto negde ne treba da učestvujemo. Dajte nam šansu - poručila je ona.

Macura je istakla da Srbija već ima iskustvo sa ženama na visokim funkcijama, podsetivši da je žena bila na čelu Vlade u tri uzastopna mandata, kao i da su žene vodile druge važne državne institucije.

Ta iskustva kod nas nisu nepoznata. Možda samo nisu dovoljno vidljiva. Kada o njima govorimo u javnosti, ohrabrujemo mlade žene koje se pitaju da li im takva mesta pripadaju. Naravno da im pripadaju - dodala je ona.

Macura je rekla da iako se nada da Srbija neće morati zakonom da uređuje veće učešće žena u rukovodstvu kompanija, ukoliko to bude neophodno i ukoliko se pokaže da se taj prostor za žene više zatvara nego otvara, i takvo rešenje je moguće.

Osvrćući se na nasilje nad ženama, Macura je ocenila da se zaštita ne može osloniti samo na institucije, niti samo na spremnost žrtve da progovori, i poručila da je važno da se svakodnevno razgovara o ovoj temi i da se podstiču žrtve da prijave nasilje.

Kako je navela, takođe je važno i da okolina ne okreće glavu, već da bude hrabra i prijavi nasilje ukoliko ga vidi ili čuje, jer ponekad žrtva nema dovoljno snage da nasilje sama prijavi.

Žene koje trpe nasilje od svoje dece među najređima se obraćaju institucijama. Osećaju stid i sramotu, plaše se osude okoline i zato ne žele da prijave ono što im se događa. Zbog toga je potrebno ohrabriti i te žene da potraže zaštitu. Nijedan podatak o manjem broju stradalih ne može da umanji težinu pojedinačnih tragedija - izjavila je ona.

Macura je napomenula da razgovor o nasilju nad ženama ne treba ograničiti na kampanje i međunarodne datume, već da o tome tome treba govoriti svakodnevno, jer ukoliko se o nasilju ne govori tokom svih dana u godini, svest o tome može izbledeti.

Ženama često nije lako da prijave nasilje jer se plaše odmazde, nisu sigurne da li će biti zaštićene i brinu kako će se izdržavati, izjavila je ona i dodala da je zbog toga važno ohrabriti ne samo žene koje trpe nasilje već i ljude koji znaju šta se događa da to prijave nadležnim institucijama.

Macura je objasnila da pomoć ženi treba da obuhvati više od neposredne zaštite, i kao primer navela povezivanje sigurnih kuća i centara za socijalni rad sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kao i kompanije koje žele da zaposle žene koje su pretrpele nasilje.

Kada žena dobije priliku da radi, to joj može pomoći da stekne ekonomsku sigurnost. Važna je i psihološka podrška, jer su strahovi koje oseća kada odlučuje da li da prijavi nasilje potpuno razumljivi. Promene zahtevaju vreme i zajednički rad institucija i građana. Želim da verujem da svi zajedno možemo da učinimo ono što je do nas kako bismo motivisali žene koje trpe nasilje, ali i sve koji za njega znaju, da ga prijave - poručila je ona.

Govoreći o podršci majkama za kupovinu prve nekretnine, Macura je podsetila na subvenciju za majke koje po osnovu rođenja deteta prvi put stiču nekretninu, ocenivši da ženi koja je rodila dete i želi da reši stambeno pitanje sigurno znači to što može da računa na podršku države do 20.000 evra.

Foto: Unsplash.com/Tim Gouw / @punttim

Prema objavljenim uslovima, subvencija može iznositi 20 odsto vrednosti nekretnine, najviše 20.000 evra. Zahtev se podnosi dok dete nije starije od godinu dana, uz ispunjavanje ostalih uslova programa. Postoji i mogućnost kupovine seoske kuće uz povezivanje dva programa podrške - navela je ona.

Dodala je da majke koje ispunjavaju uslove oba programa mogu dobiti ukupno do 2,5 miliona dinara bespovratnih sredstava za kuću sa okućnicom, odnosno do 1,5 miliona kroz program Ministarstva za brigu o selu i do milion dinara kroz subvenciju Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Govoreći o drugim merama, Macura je izdvojila Alimentacioni fond i Zakon o roditeljima negovateljima, čija primena počinje 1. oktobra ove godine, i ocenila da te mere imaju naročit značaj za porodice koje su u teškoj situaciji.

Kada govorimo o alimentaciji, govorimo o deci koja imaju pravo na izdržavanje, ali i o roditelju koji svakodnevno brine o njima. U najvećem broju slučajeva to su majke. Prema podacima Vlade Srbije, u prvoj godini rada Alimentacionog fonda doneta su 643 rešenja o isplati, a pravo na privremeno izdržavanje ostvarilo je 959 dece i mladih koji se redovno školuju - izjavila je ona.