Grenland i Antarktik izgubili su od 1979. godine ukupno oko 12,5 biliona tona leda, što je doprinelo porastu globalnog nivoa mora za približno 3,2 centimetra.
Novo obimno istraživanje pokazuje da se gubitak leda poslednjih decenija ubrzava, posebno od devedesetih godina prošlog veka. Kao glavni uzrok izdvajaju se sve topliji okeani, zbog kojih glečeri brže gube led i ispuštaju ga u more, piše Euronews.
Studija objedinjuje rezultate satelitskih merenja sprovođenih tokom više od četiri decenije. Podaci za Antarktik prikupljaju se od 1979, dok merenja za Grenland sežu do 1972. godine.
Analiza pokazuje da su ledeni pokrivači tokom sedamdesetih, osamdesetih i početkom devedesetih godina bili relativno stabilni. Situacija se potom promenila, a gubitak leda počeo je da se ubrzava. Posebno izraženo ubrzanje zabeleženo je u periodu od 2010. do 2020. godine.
- Postoji jasan trend gubitka mase ledenih pokrivača koji se povećava iz decenije u deceniju - rekla je Inès Otosaka, stručnjakinja za led sa Univerziteta Nortambrija.
Dodala je da su zabeležene promene direktno povezane sa rastom temperature vazduha i okeana.
Prema rezultatima istraživanja, oko 84 odsto ukupnog gubitka leda posledica je pojačanog otpuštanja leda u okeane, dok se preostalih 16 odsto odnosi na procese koji se odvijaju na površini ledenog pokrivača.
Toplija morska voda otapa led odozdo i duž ivica glečera, zbog čega se oni brže kreću prema okeanu. Otosaka navodi primer glečera Jakobshavn na Grenlandu, koji se povlači brzinom koja može da dostigne čak 50 metara dnevno.
Topljenje leda od 1979. godine podiglo je globalni nivo mora za oko 3,2 centimetra. Naučnici upozoravaju da čak i naizgled mali porast može da ima ozbiljne posledice za stanovništvo u priobalnim područjima.
Prema procenama, svaki dodatni centimetar nivoa mora mogao bi da izloži još dva do tri miliona ljudi godišnjim obalnim poplavama.
Gubitak leda jeste usporio između 2020. i 2023. godine, ali istraživači naglašavaju da to ne predstavlja promenu dugoročnog trenda. Usporavanje povezuju sa kratkoročnim vremenskim prilikama.
Naučnici upozoravaju i da ledeni pokrivači na klimatske promene reaguju sa zakašnjenjem koje može da traje više decenija. Zbog toga bi topljenje moglo da se nastavi čak i ukoliko globalno zagrevanje bude stavljeno pod kontrolu.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Scientific Data.
Autor: redportal.rs
