Dok većina roditelja pokušava da ograniči vreme koje njihova deca provode uz video-igre, jedan esports klub u Kini osmislio je potpuno drugačiji pristup - decu teraju da igraju još više, ali pod uslovima koji igranje pretvaraju u pravi posao.
Ideja je jednostavna: ako dete sanja da postane profesionalni gejmer, roditelji ga pošalju u esports klub gde nekoliko dana mora da živi upravo takvim životom. Igra se satima, analiziraju se mečevi, trenira se, a svaki rezultat se detaljno ocenjuje.
Cilj, međutim, nije da dete postane profesionalac, već da mu igranje dosadi.
Jedan od takvih programa organizuje esports klub koji vodi Su Čenhao, a koji je osnovan 2018. godine. Klub je prvobitno bio namenjen treniranju budućih profesionalnih igrača, ali je kasnije dobio i potpuno drugačiju ulogu.
Program namenjen deci koja previše vremena provode uz igrice podrazumeva gotovo celodnevno igranje, od 9.00 ujutru pa sve do ponoći, uz pauze za obroke i fizičku aktivnost.
Posle svakog meča deca moraju da analiziraju sopstvenu igru i napišu izveštaj o tome šta su uradila dobro, a šta loše.
Za nekoga ko voli video-igre, takav režim na početku možda zvuči kao ostvarenje sna. Međutim, vrlo brzo se ispostavi da igranje po 15 sati dnevno nije ni približno isto kada je ono obaveza.
Jedan od polaznika bio je i učenik srednje škole Ćao Dan, koji je ocu govorio da želi da postane profesionalni esports igrač. Njegov otac Žang Feng odlučio je da mu pruži priliku da vidi kako zapravo izgleda život profesionalnog gejmera. Dečak je tako stigao u klub, uveren da će mu svakodnevno igranje biti mnogo bolje od škole.
Kada mu je objašnjeno da će posle svakog meča morati da piše detaljnu analizu, nije se bunio. Ideja mu je, kako se navodi, delovala jednostavno: ako nije reč o matematičkim zadacima i onlajn časovima, može da piše koliko god treba.
Problem je nastao kada je shvatio da to mora da radi iznova i iznova, nakon sati provedenih za računarom. Već posle nekoliko dana, svakodnevni treninzi počeli su da mu budu sve manje zabavni.
Prema navodima kluba, neka deca već drugog dana počinju da plaču i traže da idu kući.
Su Čenhao objašnjava da čitav metod počiva na jednostavnom psihološkom efektu.
- Kada nešto postane KPI procena, postaje veoma dosadno - objasnio je Su, aludirajući na to da se ono što je ranije bilo razonoda pretvara u obavezu koja se stalno meri i ocenjuje.
Upravo to je i cilj programa. Dete koje je do juče jedva čekalo da sedne za računar, sada mora da igra kada mu neko drugi kaže, da trenira po rasporedu, analizira svaki meč i prihvata kritike. Igra prestaje da bude beg od obaveza i postaje još jedna obaveza.
Program, naravno, nije besplatan. Sedmodnevni boravak košta nekoliko hiljada juana, dok paket od 22 dana košta više od 10.000 juana, odnosno više od 1.400 dolara.
Prema podacima koje navodi sam klub, kroz njihove programe je od 2018. godine prošlo skoro 4.000 dece, dok oko 85 odsto njih, prema proceni kluba, zapravo nije imalo realne šanse da postane profesionalni igrač.
Umesto toga, mnoga deca su igrice koristila kao način da izbegnu školu ili druge obaveze.
Su Čenhao tvrdi da upravo zbog toga intenzivni režim često daje rezultate.
Dete ne mora da bude kažnjeno zbog igranja.
Naprotiv, dobije tačno ono što je želelo, samo u količini i pod uslovima koji mu vrlo brzo pokažu da profesionalno igranje nije ni približno isto što i igranje iz zabave.
Na kraju programa, deci se čak ostavlja mogućnost da se vrate tokom školskog raspusta.
Ali ono što je na početku izgledalo kao nagrada tada može da zvuči potpuno drugačije.
I tako roditelji, umesto da detetu zabrane igrice, plaćaju da mu ih pretvore u posao. A čini se da je upravo to dovoljno da mnogi sami požele da ih ostave.
Autor: Redportal.rs
