PISA testiranje šokiralo Nemce: Tinejdžeri ne znaju da čitaju i računaju 📖😳

Nemački učenici ostvarili su katastrofalne, istorijski najgore rezultate na međunarodnom PISA testiranju

Nemački učenici ostvarili su katastrofalne, istorijski najgore rezultate na međunarodnom PISA testiranju, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Poslednji podaci pokazali su drastičan pad u svim ključnim oblastima, zbog čega su se u tamošnjoj javnosti ponovo upalili svi mogući alarmi.

PISA testiranje, koje od 2000. godine na svake tri godine meri veštine petnaestogodišnjaka u čitanju, matematici i prirodnim naukama, zabeležilo je najniže ocene za Nemačku otkako se ova studija sprovodi. Samjuel Grajf, vođa istraživanja sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, potvrdio je teške vesti i istakao da su rezultati zabrinjavajući.

– Svedoci smo istorijski niskog nivoa znanja i kompetencija – izjavio je Grajf za novinsku agenciju dpa.

Najveći pad nemački đaci zabeležili su u čitanju, gde su osvojili svega 465 bodova, što je značajan pad u odnosu na 480 bodova iz prethodnog testiranja objavljenog 2022. godine. Sličan minus zabeležen je i u matematici, gde su pali sa 475 na 464 boda, dok je u prirodnim naukama rezultat skliznuo sa 492 na 486 bodova. Iako je opšti prosečni rezultat pao širom sveta, pa su se Holandija i Francuska našle u sličnom problemu, čak 14 zemalja OECD-a – uključujući Estoniju, Kanadu, Švajcarsku i Austriju – ostvarilo je znatno bolje rezultate od Nemačke.

– Nismo u dramatičnom zaostatku, ali apsolutno ne ispunjavamo sopstvene standarde koje imamo kao obrazovana nacija. Nismo među najboljima – otvoren je bio Grajf.

Studija je razotkrila i dubok socijalni jaz unutar nemačkog društva, pokazavši da direktna povezanost između društvenog porekla i šansi za obrazovanje nikada nije bila izraženija. Prema rečima stručnjaka, ta veza je u Nemačkoj čak tri puta jača nego u Kanadi, pri čemu ključni problem ne leži u poreklu dece.

– Linija razdvajanja nije između mladih sa imigrantskim poreklom i onih bez njega, već između dece iz socijalno privilegovanih i socijalno ugroženih porodica – naglasio je Grajf, dodajući da je glavno pitanje koliko je obrazovni sistem spreman na te razlike: – Mnoge zemlje uspevaju da različite društvene pozadine pretvore u snagu raznolikosti.

U Nemačkoj to trenutno nije slučaj, a kao glavne bolne tačke i uzroke ovog velikog pada Grajf je naveo probleme u ranom predškolskom obrazovanju, hroničan nedostatak nastavnog kadra i sporu digitalizaciju škola.