Koliko puta vam se dogodilo da uđete u prodavnicu sa namerom da pronađete nešto lepo, imate novac i vreme, a izađete praznih ruku? Nekoliko dana kasnije prođete istim radnjama bez namere da kupujete i odjednom vam se čini da je baš sve savršeno. Ovaj fenomen nije samo slučajnost.💡
Kada krenemo u kupovinu sa jasnim ciljem, pažnja nam je usmerena na to da pronađemo određenu stvar. Zbog toga mnogo lakše primećujemo ono što nije dovoljno dobro, bilo da je u pitanju kroj, boja, cena ili materijal. Umesto spontanog uživanja u kupovini, mozak prelazi u režim procenjivanja i biranja.🛍️
Situacija se menja kada nemamo nameru da potrošimo novac. Tada nema pritiska da moramo nešto da kupimo. Možemo opušteno da razgledamo, a upravo takav stav često povećava sposobnost da primetimo komade koji nam se zaista dopadaju.🤩
Ulogu ima i osećaj uskraćenosti. Kada znamo da nešto trenutno ne možemo da kupimo, pažnja se često još više usmerava na to. Komad koji bismo inače samo usput pogledali odjednom deluje mnogo privlačnije.
Zanimljivo je da se sličan princip javlja i kod drugih odluka. Što se više trudimo da nešto pronađemo ili postignemo, veća je šansa da ćemo postati previše fokusirani na rezultat. Zato ponekad najbolje kupovine nastanu sasvim slučajno, onda kada smo krenuli samo da razgledamo.
GENERACIJA Z razvija sve veću sklonost ka KLAĐENJU 😱🎰
Autor: redportal.rs
