Evropa se suočava sa jednom od najvećih suša poslednjih godina, nakon višemesečnog manjka padavina, visokih letnjih temperatura i drugog ekstremnog toplotnog talasa u samo mesec dana.
Prema procenama stručnjaka, ekonomska šteta izazvana sušom i visokim temperaturama mogla bi do 2029. godine da dostigne čak 126 milijardi evra godišnje.
Od aprila do juna veliki delovi kontinenta, od Portugala do juga Finske, zabeležili su znatno manje padavina od proseka. U kombinaciji sa visokim temperaturama to je dovelo do izražene suše i rekordno niskih vodostaja reka, posebno Dunava i Rajne.
Posledice su vidljive i na alpskim jezerima. Jezero Brene, koje se nalazi na granici Švajcarske i Francuske, gotovo je presušilo i već više od sedam dana nije plovno.
- Zabrinut sam, ovo su nepogode koje nismo mogli ni da zamislimo. Očekivali smo mnogo toga, ali ne i suše u ovako brzom nizu. Veoma nas pogađa jer smo jednostavno nemoćni pred ovakvim klimatskim promenama - rekao je Ivan Dirig iz švajcarskog mesta Le Brene.
Suša već ostavlja ozbiljne posledice po evropsku privredu. Francuska strahuje da bi ove godine mogla imati najmanji rod kukuruza u poslednjih 50 godina, dok je Španija ograničila korišćenje vode za navodnjavanje poljoprivrednih površina.
Holandija je prošle sedmice uvela vanredne mere zbog nestašice vode, dok je na sedam grčkih ostrva proglašeno vanredno stanje.
Izuzetno nizak vodostaj Rajne poremetio je i transport robe, zbog čega su pojedine nemačke fabrike morale da smanje proizvodnju. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi problemi u plovidbi mogli da umanje privredni rast Nemačke za oko 0,2 procentna poena.
Klimatolog Stefan Ramstorf smatra da su ekstremno visoke temperature postale glavni pokretač ovakvih pojava.
- Ekstremne temperature su, očekivano, u skladu sa globalnim zagrevanjem. To isušuje tlo i vegetaciju. Ne bih ovo nazvao novom normalnošću, jer je to sada već trend. Neće ni postati novo normalno, već će se stanje stalno pogoršavati - upozorio je Ramstorf.
Biolog Torsten Renebart sa Instituta za istraživanje jezera u Kelnu objasnio je da je jedan od razloga niskog vodostaja Rajne i veoma mala količina snega u Alpima tokom prethodne zime.
- Obično su vodostaji niski zimi, a visoki leti jer se reka napaja iz Alpa. Međutim, prošle zime bilo je veoma malo snega i sada vode jednostavno nema - rekao je on.
Naučna mreža World Weather Attribution navodi da klimatske promene nisu direktno izazvale manjak padavina od aprila do juna, ali ističe da su sve više temperature i učestaliji toplotni talasi postali glavni uzrok intenziviranja suše, jer atmosfera zbog toplote izvlači sve više vlage iz zemljišta, reka i jezera.
Autor: redportal.rs
