Pre oko 77.000 godina jedna grupa neandertalaca nastanila se u pećini Učagizli II na prostoru današnje Turske. Sa sobom su doneli način života, tehnike preživljavanja i određene simboličke običaje koji su obeležavali njihovu zajednicu. Hiljadama godina kasnije neandertalci su nestali iz tog područja, a njihovo mesto zauzeli su pripadnici vrste Homo sapiens. Ipak, arheološki nalazi ukazuju da su novi stanovnici nastavili da primenjuju mnoge obrasce ponašanja svojih prethodnika, što otvara mogućnost kulturnih kontakata između dve ljudske vrste.
Naučnici već dugo znaju da su se neandertalci i savremeni ljudi susretali širom praistorijske Evroazije, ali i dalje nije potpuno jasno koliko su njihovi svakodnevni običaji i način razmišljanja bili slični. Dok pojedina nalazišta, poput pećine Mandren u Francuskoj, pokazuju izražene razlike u materijalnoj kulturi dve populacije, druga mesta pružaju sasvim drugačiju sliku. U pećini Tinšemet u Izraelu, na primer, pronađeni su tragovi sličnih pogrebnih običaja i tehnoloških rešenja kod obe grupe.
Novo istraživanje dodatno je obogatilo ovu raspravu. Tokom iskopavanja u pećini Učagizli II otkriveno je šest praistorijskih zuba i deo vilice raspoređenih u više arheoloških slojeva. Analizom ostataka utvrđeno je da su neandertalci boravili u pećini između pre oko 77.000 i 59.000 godina, dok su pripadnici vrste Homo sapiens tu živeli od približno 59.000 do 47.000 godina pre sadašnjosti.
Pored ljudskih ostataka, istraživači su pronašli više od 19.000 kamenih alatki i preko 24.000 životinjskih kostiju. Raspored i karakter ovih nalaza ukazuju da su savremeni ljudi koristili veoma slične metode lova, sakupljanja hrane i izrade oruđa kao i neandertalci koji su ranije naseljavali isto mesto.
Posebnu pažnju privukli su ostaci 59 morskih školjki, među kojima je čak 29 pripadalo vrsti Kolumbela rustika. Pošto ove školjke nisu pogodne za ishranu, smatra se da su ih praistorijski ljudi koristili kao ukrase ili predmete sa simboličnim značenjem.
Zanimljivo je da su školjke ove vrste pronađene u svim slojevima pećine, bez obzira na to kojoj ljudskoj vrsti pripadaju. Zbog toga istraživači pretpostavljaju da su i neandertalci i Homo sapiens imali sličan odnos prema ovim predmetima i da su ih koristili na gotovo isti način. Takav kontinuitet sugeriše da zajedničke osobine dve vrste nisu bile ograničene samo na preživljavanje, već su obuhvatale i simboličko ponašanje.
Profesor Ismail Bajkara sa Univerziteta u Gazijantepu istakao je da ga je ovakav stepen podudarnosti iznenadio, ali da se uklapa u ranije dokaze koji potvrđuju da su se neandertalci i savremeni ljudi međusobno ukrštali i razmenjivali gene.
Područje Levanta, kojem pripada i lokacija pećine Učagizli II, već dugo se smatra jednim od ključnih mesta gde su se ove dve ljudske vrste susretale. Zbog toga naučnici veruju da su kontakti među njima bili česti i da nisu podrazumevali samo biološko mešanje, već i prenos znanja, običaja i kulturnih obrazaca.
Prema mišljenju istraživačkog tima, moguće je da su neandertalci i Homo sapiens razmenjivali ideje i društvene prakse. Ukoliko se ta pretpostavka potvrdi, mogla bi da ukaže na to da su obe vrste posedovale sličan nivo složenosti u razmišljanju i ponašanju.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da će biti potrebna dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo u kojoj meri su se mentalne sposobnosti, povezane sa građom i funkcijom mozga, razlikovale ili poklapale kod neandertalaca i savremenih ljudi.
Autor: redportal.rs
